Prvi februar i 15 meseci od pada nadstrešnice, obeležen je u više mesta, među kojima je i Smederevo. U prvom delu i ovaj skup je izgledalo kao i svakoga dana, šesnaestominutnom tišinom pored Gimnazije, s tim što je okupljenih bilo više nego inače.
Devet minuta posle podneva krenulo se u šetnju stazom sećanja. Kolona se kretala ulicama Karađorđevom i Srpskog Sovjeta, pa preko Masarikove do šetališta u Kralja Petra I i glavnog gradskog trga. Njihovo kretanje kroz grad proteklo je uz pozive i ostalima da se priključe, pravljenje buke, zvuk pištaljki, vuvuzela, povike „Pumpaj“, „Izbori, izbori“ ali i „Probudi se Smederevo“ i „Smederevo, ne zaboravi!“.
Na trgu su održani govori koji su bili osvrt na studentsku borbu iz vizure novih izazova, uz poruku da je prošlo 15 meseci od pada nadstrešnice ali ujedno i konačnog pada svih sistema vrednosti na kojima bi trebalo da počiva jedno društvo. Uz to, kako je rečeno, zlo se i dalje ponaša bahato.
Međutim, ako ste nekad i pomislili da je sve već gotovo, da će zlo zagospodariti vašim telom i dušom, ne brinite, studenti znaju put.
I kada dobismo batine od policije jer htedosmo da srušimo Ćacilend i kada se ljutismo na studente što nisu pozvali na bojkot Vučićeve vojne parade, oni nas ubediše da će nenasilan otpot tiraninu, dovesti do njegovog pada, jer studenti znaju da nemamo šanse ako igramo na njegovom terenu. Jer njegov teren je virtualan, njegov teren je Matriks, tu je sve lažno, sve je već programirano u njegovu korist! Mi nemamo Nea, a nemamo ni novog Karađorđa, ali zato imamo studente! Vučić mrzi mirne proteste – poručeno je ovom prilikom. U društvu u kome nas nesreće zapravo opominju jer su rezultat potpunog sloma sistema, institucija i odgovornosti, dok vlast ima paralelnu sliku stvarnosti u kojoj je sve lažno – patriote, istoričari, političari, ukoliko građani ne odreaguju, neke naredne tragedije nećemo moći da sprečimo.
Usledilo je podsećanje na podatke koje znamo, ali neretko im ne pridajemo značaj, naviknuti na sumorne statitike, ali koji zapravo zaista zahtevaju da se stavi prst na čelo: Sve nas je manje u ovoj zemlji i vom gradu, svaki četvrti stanovnik je na ivici egzistencije, Srbija je u Evropi prva po broju umrlih od raka i stradalima u saobraćajnim nesrećama.
Pričajte sa svojim poznanicima, komšijama. Da menjaju stavove, mišljenja. Ljudi, mi nećemo da se tučemo i bijemo sa policijom i političarima. Mi hoćemo da menjamo sistem, a to jedino može ako svima objašnjavamo zašto je ovo zlo i zašto mora da se menja. Nije važno ko će biti sledeći na vlasti. Važno je da svi političari ikada, znaju da je vlast smenjiva. Da kad jednom sedneš na tron, nisi car, nego službenik naroda i da mora da se menja kada ne valja. To pričamo. Da li je za Evropu, šta ćemo s Kosovom, aman, ljudi, mi treba prvo da naučimo da menjamo političare pa ćemo da vidimo šta ćemo sa Evropom i Kosovom! Moramo da naučimo da političari služe narodu, a ne mi njima. Srbija nije robovlasnička država. Nismo robovi već slobodni građani i borićemo se dokle god ne pokažemo svima da je sloboda naša, a ne njihova da njome trguju – zaključeno je na današnjem skupu.
