Pretprošle godine, a povodom 110 godina od rođenja čuvene slikarke Ljubice Cuce Sokić, Spomen – zbirka Pavla Beljanskog i Narodna biblioteka Srbije zajedničkim snagama su pripremili izložbu „Alternativna Cuca Sokić: Crteži“. Nakon što je bila predstavljena u obe pomenute ustanove, postavka je sada praktično na prvom gostovanju i to baš pred Smederevcima.
U Muzeju je svečano otvorena u prisustvu autorki i tima koji je za ovu priliku pomogao realizaciju izložbe. Okupljene je najpre pozdravio Goran Jovšić v.d. direktora Muzeja, a zatim i dr Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica.
Organizacija ove izložbe u našem Muzeju predstavljala je izuzetno zadovoljstvo jer svaki put saradnja između muzeja i biblioteka donosi benefite i jedinima i drugima. Ovo nam je prva saradnja sa Spomen – zbirkom Pavla Beljanskog i nastavak dobre saradnje sa Narodnom bibliotekom Srbije. Organizovati izložbu i predstaviti njihov rad bilo je veliko zadovoljstvo i čast za nas jer je Ljubica Cuca Sokić neko ko u našoj likovnoj umetnosti pripada plejadi najvećih. Želim da istaknem i to da je prva smederevska akademski obrazovana likovna umetnica Natalija Karić Slijepčević diplomirala u klasi Ljubice Cuce Sokić – kazala je Cvetković.
Upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov, poručila je da joj je izuzetno drago što je, svega nekoliko dana nakon što je završena u njihovoj ustanovi, izložba sada pred Smederevcima: Izložba je u svakom pogledu izuzetna, ne samo zato što predstavlja rad naše velike umetnice, već i zbog toga što sadrži veliki broj predmeta, crteža, dragocena je to građa koju do sada nije bilo moguće videti i plod je istraživanja dve vrsne istoričarke umetnosti. Veliko je interesovanje bilo kod nas za izložbu i mislim da će svi građani Smedereva moći da uživju u ovome. Neće se pokajati ako dođu, ima zaista mnogo toga da se vidi.
Usledilo je obraćanje autorki. Mr Milana Kvas iz Spomen – zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu, naglasila je da je toj ustanovi bila posebna čast da ovom postavkom ukaže na malo poznat deo stvaralaštva ove slikarke, odnosno, da prikaže alternativnu Cucu Sokić.
To kažem jer smo Cucu najviše poznavali po njenom slikarstvu kao izuzetnog koloristu i jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog intimističkog slikarstva. Iz tog razloga je i Pavle Beljanski odabrao četiri njena vrhunska dela za svoju kolekciju. I ona se danas čuvaju u njegovoj spomen zbirci. Nakon njegove smrti, ustanova je nastavila da putem otkupa i poklona bogati svoje fondove, tako da se tu formirala jedna izuzetno moderna likovna zbirka u kojoj se nalazi preko pet stotina radova Ljubice Cuce Sokić. Među njima dominiraju crteži što ustvari govori o njenoj nadarenosti u ovoj oblasti likovnog izražavanja. Važna je i činjenica da je ona upravo kao docent na predmetu crtanje započela svoju karijeru na katedri Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Najveći deo tog poklona je darivala porodici Gatalović. To su njeni naslednici iz Bograda i upravo je ta porodica ujedinila naše dve ustanove na ovom projektu. Više od 800 crteža su poslednjih godina oni poklonili Narodnoj biblioteci i Spomen zbirci Pvla Beljanskog. Iz tog izbora, mi smo najpre organizovali izložbu. Ono što najviše čini alternativnost jeste segment šaljivi crteži. Oni su fantastični, narativni, bogate imaginacije i pokazuju sasvim drugačiji izražajni stil u odnosu na njeno istovremeno bavljenje slikarstvom iz kraja pedesetih do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, u kome je kulminirala asocijativna apstrakcija. Ovom prilikom, prepoznajemo drugačiji senzibilitet koji je bio u potpunom saglasju sa pokretima koji su u to vreme bili na evropskoj umetničkoj sceni, takođe i u Beogradu. To pokazuje da iako ona, ova dela nije namenjivala izlaganju kada su nastajala, Cuca svojim radom pokazuje i izražava esenciju duha vremena – kazala je mr Milana Kvas. Kako je dodala, publika će tokom izložbe moći da čuje i audio zapise iz Radio Beograda iz emisija u kojima je Ljubica Sokić govorila o sećanjima na detinjstvo i svojoj umetnosti.
Gorana Stevanović, istoričarka umetnosti iz Narodne biblioteke Srbije, obraćanje je započela porukom da je, u celokupnom opusu Ljubice Cuce Sokić, crtež bio pokušaj uvek nove i smele opservacije. Zabelžena impresija, stilska vežba, nepristrasna ilustracija.
U njenim crtežima prepliću se niti bajkovitog koliko i racionlalnog sveta, planovi emotivnog i misaonog procesa, u kojima su sve vidljive i nevidljive stvari svedene na pravu meru. Grupa radova koje Narodna biblioteka predstavlja na ovoj izložbi, čini vredan poklon porodice Gatalović, a čuva se u Odeljenju posebnih fondova. Lična boblioteka umetnice, koja takođe čini deo naše zbirke, bila je važan deo istraživanja i polazna tačka kojoj sam se uvek vraćala. Veću grupu izloženog materijala čine skice i pripremna rešenja zasnovana na realističnom stilskom obrascu u kojima su načinjene spontano, u tišini ateljea. Osnovni element realizma koji daje legitimitet i trajnost jeste upućenost na stvarnost prirodnog sveta koja se preobražava u stvarnost likovnog dela. Svet prirode postaje uporište sa koga se slikarka otiskuje u polje slobodnih vizura, a njen istraživački duh potvrđuje se nepretencioznim traganjima kroz različite teme. Kroz morfološku strukturu rečnog raka, u igri Koštane, u mladalačkom zanosu u liku malog viteza sa isukanim mačem u ruci, u nizu scena koje nastaju kao refleksija na kultni časopis „Neven“ čika Jove Zmaja. Formiranje unutrašnjeg sveta, nikada ne dolazi bez uticaja spolja. Taj bogat unutrašnji svet, s druge strane ispunjavaju crteži prepune nagoveštene simbolike koji se prelivaju iz fantazijskih prostora umetnice na grupu radova na ovoj izložbi iz Spomen zbirke Pavla Beljanskog. Objediniti i povezati ovako različite stvaralaške celine bilo je za nas veliki stvaralački izazov i dragocena prilika da predstavimo ovaj, manje poznati deo Cucinog opusa. Veliko mi je zadovoljstvo što sada imamo priliku da je predsavimo u Smederevu – rekla je Stevanović.
Za vreme trajanja postavke u planu su još dva prateća programa. Poslednjeg februarskog dana biće izvedena predstava „Cuca i Bogdan. Neizrečeno“, a 1. marta u danu kada se završava gostovanje izložbe kroz nju će posetioce provesti upravo autorke.
