Sinoć se Brat vratio u rodni grad. Vratio se u velikom belom mercedesu, bogatiji za velika iskustva, sav gizdav, sa zlatnim lancima.
Šalu na stranu. U Smederevu se više ne može postaviti pitanje, voli li Smederevo pozorište. Prošle večeri smo se na trećem “Tvrđava teatru”, još pre same predstave “Brat” pozorišta PATOS i teatra Koreja iz Leće (Italija), ponovo uverili da Smederevo ne može bez pozorišta. Mali grad smederevske Tvrđave bio je prepun i ponovila se slika od prethodnih godina da se za pozorište traži karta više. Svi elementi vrhunskog pozorišnog ugođaja bili su tu. Ljubazno osoblje angažovano od strane” Tvrđava teatra” koje je pomagalo gostima da se smeste na svoja mesta, žamor publike pre predstave, ugledni gosti iz zemlje i inostranstva, nestvarni ambijent srednjevekovne tvrđave sa koje su članovi “Planete inovativaca”, a u organizaciji Kancelarije za mlade, pustili balone sa porukama o miru i ljubavi, cigančići koji trčkaraju naokolo pevajući “Đelem, đelem”, prigodni govori. A kada su se svetla pogasila i žamor utihnuo, započela je magija. Ciganska magija. Oni koji su pratili razvojni put predstave “Brat”, od njene premijere ovde u Smederevu, preko integracije sa teatrom Koreja iz Leće, balkanske turneje, predstava u Italiji, dobijanja prestižne međunarodne pozorične nagrade “Tereza Pomodoro”, pa do sinoćnje prezentacije nagomilanog iskustva PATOS-ovih naturščika, momentalno su zaboravili dvadesetak minuta kašnjenja i prepustili se uživanju. Uigrana grupa, sa jedva primetnom dozom pozitivne treme, uz odličnu muziku koja je predstavljala kombinaciju muzike za kabare, burleske i ciganske muzike, ispričala nam je još jednom divnu priču iz života romskog naroda. Koristeći glas i pokret uz skoro nepostojeću scensku rekvizitu i nešto malo kostima, uz živu interakciju sa publikom, u nepunih sat vremena predstavili su nam život sitnog džeparoša i uličara, njegovu zabranjenu ljubav sa ćerkom lokalnog bogataša, cigansku svadbu, zatvor i izdaju. I kako to biva u operi, a “Brat” je PATOS-ova verzija “Prosjačke opere”, i kako to biva kod Roma, ovo veče ciganske magije završeno je pesmom. Pesmom koju su pevali svi protagonisti ove “opere”. Neki smejući se, drugi plačući. Baš kako to biva kod Roma.
Brat nam sada putuje u Italiju ponovo. Potom će u Beograd na 45. BITEF. Želimo mu srećan put, dobre konje, lepe žene i mnogo pesme i igre bez kojih Romi ne mogu da žive.
http://www.youtube.com/watch?v=BdVVXt29bos
SD Cafe novinar: Milan Đurić
Izvor: SDCafe