Šećer nekada nije bio dostupan kao danas i smatrao se velikim luksuzom. Činjenica da je bio redak, govori da je bio u veoma skup i nije bio dostupan svakome.
Tako da dok još nije mogao masovno da se proizvodi iz šećerne trske zahvaljujući pronalasku Andreasa Sigismunda Margrafa 1767. godine, ali i plantažama u Zapadnoindijskim ostrvima, bogatije porodice su ga koristile bukvalno u svim jelima. Stavljan je i u jaja, meso, krompir, povrće…pa čak i u vino, a jeli su ga i kašikom kao poslasticu.
S obzirom da su se od šećera zubi brzo kvarili, crni zubi su predstavljali statusni simbol i nešto što su imućnije porodice isticale sa ponosom. A onima kojima to nije polazilo od ruke, veštački su crnili zube.
Tek oko 1850. godine, zbog industrijske proizvodnje cena šećera znatnije pada i on ulazi u svakodnevnu upotrebu.
Izvor: Zanimljive Informacije
