Samizdatom romana "Isaija" na luksuznom papiru ručno presvučenom 24-karatnim zlatom, književnik Milosav Slavko Pešić iz Smedereva obeležava pola veka spisateljskog rada.
Roman je nazvan po inoku Isaiji, jednom od najznačajnijih pravoslavnih monaha u Evropi 14. veka, letopiscu, kalamaru, logotetu i prevodiocu koji je umro neposredno pred Kosovski boj i sahranjen je uz temelj Grižičke crkve.
Pešić ispisuje povest, hroniku uspona i nestanka loze osnivača Smedereva, preplićući san i javu, realno i fiktivno.
"Ovu knjigu sam istinski snevao još od juna 1968. Roman je ispisan kao alegorična bajka s gorkim pasažima koji će čitaocu, ako ne zagrebe, no samo klizi pogledom po redovima, lako promaći", ukazuje autor.
U "Isaiji" nema sporednih likova. Svi likovi su stvarni, istorijski, ogrnuti svojim imenima i delima i svi su na nebu, sem neimenovanog naratora, Titove udovice Jovanke Broz, direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca i slikara Vladimira Dunjića, kaže autor.
Roman je ilustrovan s nekoliko desetaka fotografija iz privatnog života Brozovih ili snimljenih tokom državničkih poseta, od kojih se većina prvi put objavljuje u Srbiji. Roman sadrži i autentične topografske mape, s ucrtanim putevima predaka porodice čiju sudbinu prati, stotinu godina pre no što su pod barjakom sina kneza Dervana iz Bele Srbije njihovi potomci došli na Balkan i osnovali Smederevo.
Knjiga se, kako navodi autor, zbog skupe štampe i visokih marži neće prodavati u knjižarama, već će čitaoci moći da je naruče preko Pešićevog sajta www.pesic.name, gde će se prodavati po proizvodnoj ceni.
"Kao da nije dovoljno tegobno valjano napisati knjigu i naći joj izdavača, nego se treba boriti i s visokim nametima. Odabrao sam da objavim roman u sopstvenoj režiji, da ima identitet, privlačnost, pa i neodoljivost, a ne da čeka milost čameći po izdavačkim fiokama. Čemu pisanje, sav trud i muka ako čitalac i pored želje ne može da je kupi", pita se autor.
Pešić posebno ističe da je “brinuo o lepoti i zvuku reči”, kao i da je melodičnosti i sugestivnosti romana sugestijama doprinela profesorka muzike Ana Bojičić, jedna od pet recenzentkinja.
Milosav Slavko Pešić rođen je 1943. godine u Nišu. Studirao je Vojnu akademiju u Zagrebu, koju je ubrzo napustio, da bi u Beogradu upisao filozofiju i teologiju.
Za pola veka stvaralaštva objavio je više zbirki pesama (Mefistov vez, S ljubečitim štovanjem, Mirna kuća, Smrt je lovac samotan, Mastilo je gorko, Mačje, mišje i druge…), kratkih priča (Čovek protiv sebe), roman “Ženik” prema kojem je napisao i monodramu “Mek ko duša”, roman “Šaka mraka”, kritički izbor i prevod s komentarima Mocartovih epistola ženama Pisma osamljenika, izbor naručenih pesama o Josipu Brozu Titu objavljivanih u periodici, pod naslovom “Kad te zaboli duša”, koja je za nepuna dva meseca prodata u 45.000 primeraka. Objavio je i izbor svojih pesama pod naslovom “U dom za stare stigao je komunizam”.
Pre četrdeset godina objavio je zbirku pesama “Knjiga postanja” kao ekstravagantno, bibliofilsko izdanje po opremi a u tiražu bestselera, a šest godina kasnije poemu “Helena spava s mišicom pod glavom” s unikatnim ilustracijama slikara Miće Uzelca.
Godinama je u brojnim jugoslovenskim erotskim časopisima objavljivao erotske priče. Prevodi priče Vudija Alena, Karen Bliksen, Margaret Etvud, Džona D. Selindžera, slovenačke pesnike i prozaiste. Preveo je knjige Svetlane Makarovič “Odbrojavanja”, Ervina Frica “Prolaznost”, Alojza Ihana “Srebrnjak”, Alojza Gradnika “Pesme”, Tona Kuntnera ”Moja kuća”, dramu Emila Filipčiča “Zatočenici slobode”, s ruskog pesničku zbirku Tatjane Mihailovne Gluškove “Bez rastanka” i s nemačkog Maruše Krese Vajdner “Juče, danas, sutra”. “Knjigu promena”, obimnu romansiranu ilustrovanu istoriju Smedereva, objavio je 2007. godine.
Njegove pesme uvrštene su u više antologija, među kojima su izbori Bogdana A. Popovića “Poezija i tradicija”, Stojana Stepanovića “Mlada srpska poezija”, antologija pesama inspirisanih freskama Zorana Gluščevića “U vreme nesigurno”, Antologija jugoslovenskog pesništva o biljkama po izboru Milorada R. Blečića, antologija pesama o Gračanici Ratka Popovića…
