Pokrenuta peticija: „Smederevo bez plastičnih čaša u vrtićima“

Neformalno udruženje građana „Očuvajmo igru“ nedeljama unazad pokušava da sugrađanima i sugrađankama skrene pažnju na nekoliko važnih tema.

Iako različite, ove inicijative povezuje to što su posvećene deci, bilo da se radi o ideji obnove i postavljanju novih igrališta, ili nameri da se prekine sa prekomernom upotrebom plastičnih čaša u smederevskim vrtićima.

Sve je krenulo od porodice Antić, roditelja tri devojčice uzrasta sedam, pet i dve godine.

Odlučili smo da ne sedimo skrštenih ruku. O brojnim problemima, mi kao roditelji često razgovaramo među sobom, ali na kraju to sve ostane samo na pričama. Mi smo odlučili da konkretnim akcijama pokušamo da to što nije dobro promenimo – kaže za SDCafe.rs Lia Antić iz ovog udruženja.

Razgovaraće sa nadležnima, pokucati na sva vrata gde je potrebno. A prvi korak je peticija „Smederevo bez plastičnih čaša u vrtićima“. Svi roditelji vrtićke dece znaju da svakog meseca kupuju po pakovanje plastičnih čaša koje se u vrtiću koriste za vodu. Do te mere smo se navikli na ovu praksu da je više i ne dovodimo u pitanje. A zapravo, ta navika je štetna iz više razloga. I nije reč samo o novcu.

Moja deca su pohađala privatni vrtić i tamo toga nema. Međutim, kada je najstarija krenula u obavezno predškolsko, ja sam bila šokirana tom praksom. Nisam iz Srbije, ali znam iz razgovora sa drugim roditeljima da ni kada su oni bili mali, nije bilo plastičnih čaša u vrtićima.

Koristile su se metalne šolje, iste onakve kakve i sada upotrebljavaju tokom obroka. Ja ne razumem u čemu je problem da se takve posude koriste i za vodu? Razumem da ne može staklena jer može da se razbije i povredi ih. Takođe, ne može ni plastična za višekratnu upotrebu, kažu u vrtiću.

Pričamo o starijoj deci. U jaslicama oni imaju svoje flašice, ostala deca, koja već imaju tri godine i više, sposobna su da prospu vodu koju nisu popila, ta šolja je i dalje čista jer to nisu ni sok ni čaj. I ta šoljica ne mora deset puta da se opere posle svakog gutljaja vode.

Ja uopšte ne vidim problem. Deca sa četiri i više godina sigurno mogu da properu svoju čašu vodom i vrate je na mesto. Ja ne verujem da je jedino rešenje plastična čaša koja se iskoristi sa jedan sekund i baci u kantu.

I čemu ih mi onda učimo? Kakav primer pružamo deci? Da nastavimo da pravimo tone otpada? Ja svoju decu učim drugačije. Mi ni vlažne maramice ne trošimo po 300 komada za jednu upotrebu.

Ako je vrtić druga kuća, ako dete tamo provodi čitav dan i uči iz primera odraslih, onda tamo treba i da se ponašamo kao kuće. Koliko znam, mi u kućama ne koristimo plastične čaše za jednokratnu upotrebu non stop – kaže Lia.

Za sada je peticija otvorena u elektronskom formatu, a uskoro će biti moguće potpisati je i uživo – na štandu u centru grada o čemu će udruženje naknadno obavestiti javnost. Tada će, kako najavljuje Lia takođe biti i sakupljanje potpisa za peticiju za obnovu igrališta u Smederevu.

Prve reakcije su različite. Ima onih koji su odmah odlučili da se priključe, ali i onih sa čuvenim stavom: “Od toliko prečih problema bavite se baš ovim…“.

Lia poručuje da ima mnogo toga što možemo da promenimo i bezbroj tema na kojima građani mogu da se angažuju umesto što samo okrećemo glavu od problema.

Inače, osim što upotrebom gomile plastičnih čaša (po pravilu najlošijeg kvaliteta) svakodnevno nastaje ko zna koja količina otpada sa kojim pak, u ovom gradu takođe nemamo, (nema postrojenja za odvajanje i preradu) to je takođe i veoma štetno za zdravlje, što je u ovoj priči i najvažnije.

Novije naučne studije jasno potvrđuju prisustvo mikroplastike u ljudskoj krvi koja tu dospeva pre svega iz ambalaže. Alarmantni su podaci da je kod beba pronađena količina mikroplastike bila i deset puta veća nego kod odraslih zbog upotrebe plastičnih flašica za hranjenje.