Planinarenje kao način života – evo zašto treba da planinarite

Zbog svih onih poteškoća na putu – osećaja gladi, umora i vrućine ili kiše, penjanje na planine je jedan od načina da čovek bolje upozna sebe, svoje slabosti i unutrašnje moći. Planinarenje nije samo vrsta sporta, to je stil života koji donosi brojne zdravstvene benefite i pritom omogućava da postanemo bolje osobe.

Pešačenje po obližnjim brdima ili uspon na Kopaonik ili Staru planinu jedinstven je doživljaj. Kao idealna kombinacija rekreacije i boravka u prirodi koja uvek rezultira nekim novim otkrićem o sebi, planinarenje je sasvim izvesno aktivnost kojoj ćete se uvek vraćati.

Ukoliko razmišljate o tome da odmor provedete na planini i oprobate se u osvajanju planinskih vrhova, otkrivamo vam nekoliko dobrih razloga da to i učinite.

Planinarenje – način da postavite zdrave rutine

Premda deluje jednostavno, planinarenje i pešačenje po brdima zahteva ozbiljnu fizičku pripremu i obuku. Prema tome, pre nego što se osmelite da krenete planinarskim stazama, moraćete da poradite na svojoj kondiciji. Na ovaj način, planinarenje vam pomaže da uspostavite neke zdrave rutine u svom životu i pre nego što obujete planinarske cipele i krenete put vrha.

Preporuka iskusnih planinara i vodiča uglavnom se zasniva na najmanje tromesečnoj obuci koja kombinuje zdrav režim ishrane, kardio treninge i vežbe fleksibilnosti i snage. Bilo da se odlučite na trening u teretani, trčanje na otvorenom ili jednostavno napravite u svom rasporedu vremena za jutarnju jogu, nema sumnje da ćete tokom perioda obuke izgraditi neku vrstu rutine.

Čak i pošto se popnete na planinski vrh, verovatno vam neće biti teško da se i dalje pridržavate stečenih navika. Ne samo da će vas održati u formi, već možete računati i na to da u svakom trenutku budete spremni za novu planinarsku ekspediciju.

Boravak na planini smanjuje rizik od srčanih oboljenja

Poznato je da boravak na otvorenom pomaže da budemo zdraviji, ali da li znate da fizička aktivnost u kombinaciji sa povećanom nadmorskom visinom i vazduhom punim kiseonika blagotvorno utiče na srce i kardiovaskularni sistem? Zapravo, redovnim planinarenjem, savladavanjem uspona i šetnjom u šumi smanjuje se rizik od srčanog udara za čak 50%, i uz to reguliše krvni pritisak.

Hodanje i penjanje povećava količinu HDL-a u krvi, odnosno dobrog holesterola koji pomaže telu da sakupi loš holesterol (LDL) i transportuje ga u jetru radi uklanjanja.

Pored toga, kada planinarimo i penjemo se povećava se broj otkucaja srca. Istovremeno se smanjuje nivo triglicerida u krvi, koji su uglavnom odgovorni za začepljenje arterija kada ih ima u prevelikoj količini.

Pešačenje na visinama sprečava razne bolesti

Pored jakog srca i dobrog krvnog pritiska, kretanje na svežem planinskom vazduhu može da poboljša opšte zdravstveno stanje. Osobe koje redovno planinare imaju manje šanse da se razbole i razviju neke hronične bolesti poput osteoporoze, astme, hipertenzije ili reumatoidnog artritisa. Takođe, planinarenje pomaže u održavanju optimalnog nivoa šećera u krvi, čime se smatra efikasnom preventivnom merom kada je u pitanju dijabetes tipa 2.

Planinarenjem protiv stresa i depresije

Boravak na planini je lekovit na mnoge načine, pa pored toga što poboljšava fizičko ima i značajan uticaj na mentalno zdravlje. Vežbanjem u prirodi se podiže nivo endorfina – hormona sreće u krvi. U pitanju je hormon koji stimuliše receptore povezane sa užitkom u mozgu, zbog čega se osećamo dobro, puni energije i rasterećeni stresa.

Ukoliko planinarite u grupi, manja je verovatnoća da ćete imati negativne i opsesivne misli o sebi, koje su česti simptomi depresije i ankcioznosti. Naprotiv, penjanje zahteva da se fokusirate na postizanje cilja kao član tima. Zbog razvijenog osećaja zajedništva, ali i skoncentrisanosti na stazu poboljšava se i samopoštovanje i osećaj sopstvene vrednosti.

Planina pruža lekcije o strpljenju, zahvalnosti i pozitivnosti

Penjanje na planinu nije nimalo laka fizička aktivnost. Ponekad ćete naići na teške i izazovne deonice za prelaženje, kada će na testu biti pored telesnih i vaše psihičke sposobnosti. Planine nas uče da nikad ne odustajemo i da nas na vrhu čeka nagrada vredna truda. Pojedine staze i usponi zahtevaju veći napor, ali kada se cilj postigne i ostvari san postaje jasno da možete da učinite sve što zamislite. Zbog toga s planinarenjem dolaze lekcije o strpljenju, upornosti, ali i zahvalnosti.

Ukoliko ste nesigurni i ne verujete da ćete se popeti na vrh, vrlo je verovatno da nećete ostvariti uspeh. Međutim, čak i kad se uspon čini trenutno nemogućim ako imate pozitivan stav, nastavićete da pokušavate. Jednostavno je – ako verujete u sebe, možete učiniti više nego što mislite da možete. Korak po korak i osvojićete planinu.

Prilika da se povežete sa porodicom i prijateljima

Planinarenje nije samo fizička, već i vrlo društvena aktivnost. Zamislite da provedete ceo dan ili čak dva ili više dana u šetnji i razgovoru sa prijateljima. Život u savremenom dobu ima brz tempo, pa boravak na planini nakon celonedeljnog rada u kancelariji može biti okrepljujuće iskustvo. Planinarenje daje celoj grupi zajednički cilj – doći do vrha planine i bezbedno se vratiti. Na tom putu ima i više nego dovoljno vremena za povezivanje sa prijateljima koje ne viđate zbog posla i drugih obaveza.

Na sličan način, za roditelje koji traže aktivnost u kojoj će uživati sa decom, osvajanje najpre lakših a onda i težih uspona je pravi izbor. Obilazak vodopada na Staroj planini može biti dobar početak i korak pre osvajanja Midžora, na primer. Na Kopaoniku se mogu izabrati manje zahtevne staze kroz šumu pa tek onda krenuti put Pančićevog vrha. Za planinare početnike sa manjom decom rešenje mogu da budu “pitomije” planine poput Tare.

Uživanje u “malim životnim luksuzima”

Kada provedete napornih pet-šest sati na vrućini savladavajući uspon, svaka pauza da popijete malo vode biće prava dragocenost. U stvari, to je najverovatnije biti najbolja voda koju ste okusili u životu. Ovo može biti odličan podsetnik da neretko previđamo ili uzimamo zdravo za gotovo male a važne stvari u životu – poput vode.

Do sličnog zaključka ćemo doći ako nismo poneli dodatnu jaknu, pa se smrzavamo na vetru ili kada treba da prenoćimo u vreći na tvrdom kamenju. Odjednom postajemo svesni udobnosti doma u kojoj uživamo svakodnevno.

Svaka planina će vas nešto naučiti

Premda može delovati kao fraza – nije slučajno što svi planinari tvrde da se od svake planine nešto može naučiti. Počev od praktičnih lekcija kao što je ona da kamere nisu vodootporne što naučimo prilikom kišovitog uspona do “apstraktnih”, ali i te kako važnih otkrića o našim vrlinama i manama. Primera radi, za Kopaonik će biti potrebni detaljno istraživanje i ozbiljna priprema ako hoćemo da obiđemo više rezervata prirode u jednom danu. Ispunjen dan i ostvaren cilj može nas naučiti da studioznije pristupamo i drugim životnim problemima i situacijama.

Čak i ako se toliko umorite, pokisnete ili budete iscrpljeni – pogled s vrha planine će uvek biti dovoljan razlog da se ponovo upustite u ovu pustolovinu tela i duha.

Srbijanka Stanković
Foto: pexels.com