Ovo nisu temelji crkve Blagoveštenja – u pitanju su ostaci delimično stariji i od same tvrđave

Često zaboravljamo da je najpre nastala tvrđava, ona je u stvari bila smederevski grad, pa je tek vekovima kasnije stvoreno naselje izvan njenih zidina koje sada nazivamo gradom. Ali i od tvrđave, na ovom prostoru ima nečeg starijeg – o tome svedoče ostaci sakralne građevine koja je tu bila u vreme izgradnje srednjevekovne prestonice čijim je zidinama kasnije i obuhvaćena.

Čemu sada baš ova tema, zapitaće se neko. I mada poseban povod za jednu ovakvu priču nikada i nije potreban jer je ona sama po sebi uvek važna i aktuelna, povod, a bogami uzrok i posledica (tri čuvena koraka istorijske nauke) ipak postoje.

Sve počinje prošle godine, pred poziv Crkvene opštine da se vernici okupe na praznik Svete mati Angeline gde će u sećanje na nju i sve svete Brankoviće biti služena liturgija – na ostacima upravo ovog sakralnog objekta. Ideja odlična, vredna svake pohvale. Međutim, u tom pozivu se kaže da je služba na temeljima crkve Blagoveštenja. Ljudi rade, ljudi greše – dešava se. To je ono što nam je prvo palo na pamet pri pogledu na plakat ovakve sadržine. Ispostaviće se međutim da je ipak bila jasna namera, a ne pogreška, samo su nam motivi za ovakav postupak ostali nepoznati.

Ako je u pitanju ideja o obnovi kako nezvanično saznajemo, lepo je i nasušno potrebno ceniti kulturnu baštinu. Ali ne uz falsifikate. Posezati za neistinama, nije prilično nikome, pogotovo ne u ovom kontekstu. Pri tom, uopšte nema potrebe za time, jer objekat o čijim je temeljima reč i te kako ima važnu, a od same tvrđave, pa i Blagoveštenjske crkve, mnogo dužu istoriju. Ali, u estradnom shvatanju vere, „bezimena“ crkva koja je podignuta u 15. veku na temeljima pređašnje građevine iz 10. veka, nema, očigledno onu glavnu, „lepljivu“ stvar za mase – za razliku od crkve Blagoveštenja u kojoj su bile otkupljene mošti Svetog Luke.

Dakle, računajući na to da je pogreška u pitanju (mada je bilo zaista teško pretpostaviti da u Crkvenoj opštini nema baš nikog ko makar nije pročitao istraživačke radove ako ne arheologa, onda bar čuvenog protojereja – stavrofora dr Radomira Miloševića koji je takođe pisao o ovoj temi), naša redakcija je prošle godine zabeležila taj događaj, izostavljajući iz te priče informaciju da su se „na temeljima Blagoveštenjske crkve“ okupili vernici… Jer nisu. Sve dok nauka ne kaže drugačije. Sveštenici treba da činodejstvuju, arheolozi da istražuju i utvrđuju istine. Ali, apsurd se nastavlja već istog dana kada na sajtu Grada i nalozima na društvenim mrežama biva objavljen izveštaj sa tog događaja, pogađate, u kontekstu liturgije na temeljima crkve Blagoveštenja, a zatim se, logično, ide i korak dalje jer je prva asocijacija na tu crkvu prenos moštiju Svetog Luke u srednjevekovno Smederevo. Rezultat je niz lepih slika, potpuno promašene teme i priče o crkvi koja to uopšte i nije, a sve to, u doba interneta i sedećeg kopi/ pejst novinarstva bez trunke poznavanja materije, dobija još žešći epilog – drugi mediji prenose vest o „služenju liturgije na ostacima crkve Blagoveštenja iz 15. veka u kojoj su bile mošti Svetog Luke“… I tako je oslobođena neistina postala istina, „ušla u javni prostor“, a kad se jednom nešto nađe na internetu, to više niko živi ne može da vrati u pređašnje stanje. Ta, pogrešna informacija tako je postala lažni izvor podataka koji će koristiti em drugi novinari u nekim drugim prilikama, em i đaci, istraživači i svi ostali koji u pretraživač budu ukucali te ključne reči. Posledice nije teško predvideti.

Međutim, mi smo, sve do ovogodišnjeg poziva na isti događaj zaista naivno verovali da su organizatori shvatili da su lane pogrešili i da su, ako ništa drugo, tražeći sebe na slikama koje smo tada objavili, ujedno i pročitali naš tekst o tome gde su se zapravo nalazili, te da se priča neće ponoviti. Ali jeste. Identična. Uostalom, nije teško informisati se, čak i pored temelja je velika tabla na kojoj piše suprotno, to jest da se ovi ostaci pogrešno dovode u vezu sa crkvom Blagoveštenja…

Nastojeći da sebe ponovo preispitamo, da utvrdimo da li je možda nama nešto promaklo, kontaktirali smo arheologa i direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, Dejana Radovanovića sa jednostavim pitanjem: Da li smo mi nešto propustili i da li su pronađeni i potvrđeni ostaci crkve Blagoveštenja na mestu ostataka sakralnog objekta pored ulaza u tvrđavu?

Naravno da ostaci crkve Blagoveštenja još uvek nisu pronađeni, a nama su istraživanja Firuz aginog hamama koja sada slede važna i zbog toga. Možda potvrdimo jednu od pretpostavki po kojoj je hamam izgrađen na njenim temeljima jer je materijal sa te crkve već tu pronađen. Velika, saborna crkva kakva je bila Blagoveštenjska, verovatno ne bi bila u nekom skrajnutom delu tvrđave već na centralnom mestu. I to može da bude baš ovaj deo hamama ili negde blizu.

Uloga medija je važna, mi danas, kada istražujemo prošlost, koristimo novine kao informaciju, to se zaista smatra istorijskim izvorima, pozivamo se na njih. E, tako će neko i nas sutra da čita i zato je važno da ono što se objavljuje bude istinito. Sve u svemu, nismo istražili celokupan prostor tvrđave da bismo mogli da kažemo šta sve tu jeste ili nije. Ako budemo dokazali da nema, nigde u smederevskoj tvrđavi neke druge, veće, saborne crkve, tek onda možemo da kažemo da su temelji Blagoveštenjske crkve ono što imamo pored ulaza u tvrđavu. Mada čak ni tada to ne mora da bude sigurno, možda jednostavno od nje više nema nikakvog traga. Ali da ustanovimo istinu zasnovanu na laži, to nećemo. Pri tom, mi imamo toliko istina, toliko vrednih i naučno dokazanih stvari koje zaslužuju pažnju da ne razumem čemu ovo – kaže Radovanović.

A sada malo o tome šta to imamo. Na prikazu toka arheoloških istraživanja pored samih temelja sve je detaljno objašnjeno i obavezno pogledajte kada budete u prilici jer su tamo predstavljene faze kroz koje je ta građevina prolazila tokom vekova – kako se menjala i nadograđivala.  

Ostaci ovog sakralnog kompleksa otkriveni su 1981. godine kada je ustanovljeno da se radi o veoma složenoj i slojevitoj graditeljskoj celini koja je u više navrata dograđivana i značajno prepravljana tokom istorije. Jedinstvena je po nizu neuobičajenih arhitektonskih rešenja koja nisu poznata kod srodnih srednjevekovnih crkvenih građevina. Zbog malog broja istorijskih podataka i mnogih specifičnosti, postoje različita datovanja (utvrđivanje iz kog vremenskog perioda datira prim.aut) pojedinih graditeljskih faza i njihovo tumačenje. Prva, a moguće i druga graditeljska faza po svemu sudeći pripadaju vremenu pre 1428. godine, odnosno pre izgradnje tvrđave. Prvobitna, jednobrodna crkva sa plitkom, polukružnom apsidom na istoku i kvadratnom pripratom na zapadu, dogradnjom je dobila dve pevnice kvadratnog oblika sa severne i južne strane.

U vreme izgradnje smederevskog grada između 1428. i 1439. i vlasti Brankovića do 1459. crkva je obuhvaćena gradskim bedemima i delimično dograđena, a Smederevo je 1437. postalo sedište mitropolije.

Oltarska apsida je produbljivanjem dobila neuobičajeni, potkovičasti oblik i masivnu, zidanu časnu trpezu. Naknadno su, uz pripratu sa severne i južne strane prizidani trolisni paraklisi (dodatak, priprata). Otkriveni ostaci crkve se često poistovećuju sa Blagoveštenjskom crkvom koja se pominje u sačuvanim opisima prenosa moštiju Svetog Luke iz Rogosa u Smederevo 1453. Međutim, ostaci Blagoveštenjske crkve još uvek nisu otkriveni – navodi se u opisu i dodaje podatak da je crkva Blagoveštenja morala biti monumentalna građevina i to u skladu sa stilskim obeležjem vremena u kome je nastala, odnosno moravske škole, što ovde nije slučaj.

Dakle, da se vratimo temi – na temeljima trikonhalne crkve iz 10. veka, ovde je u 15. veku ponovo podizana crkva, ali je tokom istorije ona bila objekat različitih veroispovesti. Naime, prilikom prvog osvajanja i kratkotrajne vlasti Osmanlija od 1439. do 1444. crkva je odmah pretvorena u džamiju uz dogradnju mihraba, a 1459. posle pada Smedereva ta džamija je proširena. U rimokatoličku crkvu pretvorena je u periodu austrijske okupacije od 1718. do 1739, da bi posle toga ponovo bila džamija koja je najverovatnije nakon 1867. porušena.

Tokom istraživanja sakralnog kompleksa sprovedenih od 1981. do 1986. Kao i tokom 2012. pored arhitektnostih ostataka otkriven je i veliki broj grobova među kojima se izdvaja skelet starije ženske osobe u severnom paraklisu, sa parom zlatnih naušnica bogato ukrašenim simbolima vizantijske carske porodice Paleologa. Sakralni kompleks je 2012. konzerviran i delimično rekonstruisan.

Zar je sve to malo i nedovoljno za poštovanje?

Nakon šest vekova na ovom mestu: Služba za svete Brankoviće

Na temeljima vere i tradicije: Duhovna obnova u tvrđavi posvećena Svetoj Angelini Branković