Povodom obeležavanja 110 godina od početka Prvog svetskog rata, a na osnovu dokumentacije Državnog arhiva Srbije, priređena je izložba zahvaljujući kojoj javnost može da vidi važna svedočanstva o ovom periodu srpske istorije.
Konkretno, reč je o tri digitalizovana dokumenta koja će do kraja nedelje biti izložena u 21 ustanovi kulture u Srbiji i četiri u Republici Srpskoj.
Među njima je Istorijski arhiv u Smederevu pa svakako vredi iskoristiti ovu priliku i pogledati postavku.
Prateći hronologiju julskih događaja iz prelomne, 1914. godine, najpre je dat Ultimatum koji je Kraljevini Srbiji, 23. jula, uputila Austrougraska monarhnija sa propratnim pismom barona Gizla. Taj dokument britanski ministar spoljnih poslova Grej, opisao je kao „najužasniji koji je jedna država ikada uručila nekoj drugoj državi“.
Srbija je imala 48 sati da se izjasni. Odgovor Kraljevine Srbije na Ultimatum čiji je tekst u nastavku ove postavke, upućen je 25. jula 1914.
Na kraju, tu je i Telegram objave rata koji je iz Beča poslat 28. jula u 11 sati i 10 minuta, a u Nišu ga je Srbija primila u 12 i 30. UNESCO je na inicijativu Državnog arhiva Srbije iz 2014, a povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, telegram kojim Austrougarska monarhija objavljuje rat Kraljevini Srbiji, upisao u međunarodni registar „Sećanje sveta“.
Tako je počeo Veliki rat u kome je Srbija izgubila 28% stanovništva – stradalo je 1.247.435 ljudi.
