Oko milion građana Srbije svakodnevno pije neki analgetik ili lek za smirenje, a većina ih koristi potpuno nepotrebno i primenjuje bez konsultacija sa lekarom, procenjuju stručnjaci.
Lekovi za smirenje, sedativi ili benzodiazepini pripadaju grupi najkorišćenijih medikamenata u Srbiji, a vrhunac njihove "popularnosti" zabeležen je tokom ratnih 90-tih godina, mada ih i danas veliki broj ljudi primenjuje.
Radio "Deutsche Welle" prenosi da se procenjuje da godišnje u Srbiji milion ljudi podigne gotovo 11 miliona kutija tih lekova, uglavnom o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali i bez lekarskog recepta.
Uprkos upozorenjima stručnjaka da upotreba lekova na svoju ruku može da izazove nesagledive posledice po zdravlje, veliki broj pacijenata u Srbiji kreira sopstvenu terapiju lekovima koji se najčešće mogu bez recepta nabaviti u privatnim apotekama.
Osim antibiotika, čija svojstva mnogi pacijenti poznaju, sedativi takođe relativno lako pronalaze put do bogatih kućnih apoteka, uprkos strogim kriterijumima za njihovo izdavanje.
Lekari savetuju da bi stres i probleme trebalo prevazilaziti bez upotrebe lekova za smirenje, jer posle duže upotrebe sedativa ili hipnotika može doći do krize koja nosi uznemirenost, što je potpuno suprotan efekat od željenog.
„Pacijenti te lekove najčešće uzimaju dugo, po nekoliko meseci pa čak i godinama što može da izazove određene ozbiljne probleme kao što je zavisnost od te grupe lekova koju kasnije naknadno treba lečiti,“ upozorava direktor Psihijatrijske klinike u Kragujevcu Goran Mihajlović.
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje smatraju da trenutna potrošnja lekova za smirenje nema opravdanje, a direktor te ustanove Aleksandar Vuksanović upozorava da prekomerno korišćenje sedativa posle kratkog vremena dovodi do stvaranja osećaja zavisnosti kod pacijenata, a fond u situaciju da sve više finansira tabletomaniju umesto lečenje.
„Republički fond za zdravstveno osiguranje nema nikakve veze sa odlukom privatnih apoteka da li će neke lekove prodavati ili ne,“ kaže Vuksanović i dodaje da kod donošenja kriterijuma da li će se neki lek propisivati na račun se konsultuje i sluša struka.
„Mi ne možemo da finansiramo nečiju tabletomaniju, a uža struka – psihijatrija i neuropsihijatrija definišu kriterijume i određuje kome je to stvarno neophodno i ti pacijenti će lek dobiti na račun fonda,“ kaže Vuksanović.
Izvor: Tanjug