Iz doba prvih koraka 1952. kada je škola počela da radi u zgradi Gimnazije, da bi dve godine kasnije bila odvojena, pa preko izgradnje nove zgrade 1960. godine i sve do današnjice, nebrojeni su đaci tu stasavali. Između ostalog, postajali su stručnjaci iz raznih oblasti, naučnici, istraživači, akademici.
O svemu tome, ovom prilikom je bilo reči, kao i podsećanja na one koji su obeležili istoriju Tehničke škole.
Prva generacija mašinskih tehničara diplomirala je u junu 1956. godine u prisustvu profesora sa Mašinskog fakulteta u Beogradu koji su bili članovi ispitne komisije. Završni ispit položila su sva 32 učenika.
Sedam decenija kasnije, pregršt je uspomena, raznih, baš kakav je i sam život, kazao je direktor Tehničke škole. Dosta tih podsećanja, može se pronaći i među koricama Monografije koja je na akademiji promovisana.
Kada je toliko generacija Tehničke škole predamnom, teško je da nađem prave reči kojima bih izrazio ponos što i sam pripadam jednoj od njih. Kao nekadašnji učenik nalazim se na čelu jedne od najvećih i najuglednijih obrazovnih institucija u Srbiji.
Ponos zbog toga je utoliko veći jer nastavljam tamo gde su stali prethodni direktori Tehničke škole, Leontije Kosović, Dragoljub Pajić, Mirko Dobrijević, Nedeljko Drakulić, Dragoslav Simić, Milorad Blagojević, Živorad Rašić, Verica Petrović Manić, Simo Đorđijevski.
Pokretač ideje da se u Tehničkoj školi postavi spomen ploča Čika Paji – Dragoljubu Pajiću, kao i da se izda monografija povodom sedamdesetogodišnjice Tehničke škole bio je naš prethodni direktor Simo Đorđijevski.
Prerana smrt sprečila ga je da dočeka poptpuno ostvarenje svog sna, baš kao i Momčila Šajkovića Šaleta, jednog od inicijatora i ujedno pripadnika čuvene prve generacije Tehničke škole. Ovom prilikom iskazujem zahvalnost celom timu koji je uprkos svemu završio započeto, pre svega autoru Nikoli Tasiću Caletu, urednicima profesorima Aleksandru Jovanoviću, Milanu Radivojeviću, Lidiji Ivanović, Slavici Savić, Vesni Poljarac, Slađani Sovtić, Zlati Jovanov, Sanji Panić.
Jedan udeo u ovom poduhvatu pripada i mojoj malenkosti. Monografija nije mogla da obuhvati sve informacije o Tehničkoj školi od nastanka do danas ali to i nije bio njen cilj, ona pre svega u vama treba da probudi duh i dah prohujalog doba.
Brojnim kolegama u nebeskoj zbornici kao i našim kolegama, prerano otišlim, a kada to kažem pre svega mislim na naše dečake žrtve masakra u Malom Orašju, posvećujemo takođe večerašnju akademiju uz poruku da ih nikada nećemo zaboraviti. Večeras smo tu da se sećamo, da plačemo, da se smejemo kao što to već u životu biva i da se radujemo budućnosti naše škole, za koju čvrsto verujemo da će biti još blistavija nego do sada – rekao je Dejan Vemić.
Ujedno, Dragani Đorđijevski, supruzi Sime Đorđijevskog, ovom prilikom je uručena plaketa koju je Tehnička posthumno dodelila ranijem direktoru u znak zahvalnosti za sve što je tokom karijere za ovu školu uradio.
Svečanosti su prisustvovali učenici, roditelji, bivši đaci radnici sadašnji i nekadašnji. Nizale su se fotografije, zapisi, svedočanstva o prohujalim decenijama.
Menjale su se prilike i načini obrazovanja, ali posebno intenzivan razvoj zabeležen je u polednjih 15 godina pre svega stvaranjem što boljih uslova za rad i opremanjem kabineta i učionica.
Tako je danas, Tehnička škola u Smederevu mesto gde se iznova obrazuju na stotine đaka, uspešnih ne samo u stručnim predmetima, već i u svim ostalim, „opštim“ kao i u više vannastavnih aktivnosti pa.
Zato, osim nagrada na školskim takmičenjima iz oblasti profila i smerova koje učenici pohađaju, nisu retke ni nagrade iz srpskog, istorije, matematike…
Takođe, pod okriljem škole radi i Omladinsko pozorište čiji su članovi izvodili pripremljen program. Scenario i režiju uradila je profesorka Nataša Rajić.