Od Mocarta do “Ptice trkačice”: Počela koncertna „sezona svetlosti“ u Muzeju

Krajem marta, u smederevskom Muzeju čula se harmonika, ali program nije bio onaj koji biste možda očekivali za ovaj instrument. Započeta je „sezona svetlosti“, nova koncertna sezona u organizaciji Udruženja muzičkih umetnika orkestra „Svetlost“. Zakazano je narednih deset koncerata ovog orkestra, a sledeći će biti održan već 15. aprila. Ovu informaciju, kao i ostale zanimljivosti i inspiraciju za ovu koncertnu sezonu, podelio je sa nama Marko Đorđević, glavni organizator u orkestru „Svetlost“, profesor klarineta u Muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ Smederevo, a pre svega ljubitelj klasične muzike.

Radi se o koncertnoj sezoni klasične muzike čiji smo nedostatak mi osetili kao klasični muzičari, i odlučili smo da krenemo da organizujemo koncerte u saradnji sa Muzejem. Potpisan je i ugovor o saradnji i zakazano je već sledećih deset koncerata koje smo praktično do kraja godine bukirali. Koncepcija je ta – muzičari dolaze kod nas u Smederevo, u Muzej, uvek sredom, svakog meseca po jedan koncert i eventualno može da se priredi još neki koncert ako baš postoji velika želja sa obe strane da se to desi – kaže Đorđević za SDCafe.rs. kako dodaje, osim par sponzora i Muzeja, drugi vid pomoći za realizaciju tih programa nemaju kao ni podršku od strane grada. Na pitanje kakvo je u Smederevu sada interesovanje za koncertne klasične muzike, Marko kaže da je ubeđen da ga ima, kao i za sve ostale programe iz sfere kulture kojih bi trebalo da bude još više.

Ovaj grad od stotinak hiljada ljudi, u gradskom jezgru tridesetak hiljada, od tih tridesetak hiljada ne postoji dvesta koji bi voleli svakog meseca da dođu na koncert klasične muzike. Kad pričamo o tome, dvesta ljudi jednom na dvanaest koncerata, sutra je već mnogo veći broj ljudi. I kao što smo videli, ove ljude niko nije terao da dođu, došli su jer hoće da slušaju klasičnu muziku! E sad, tu postoji i problem marketinga gde vi treba da uskočite kao mediji, retki mediji, skoro pa izumrli mediji u gradu. Nemamo način brodkastinga osim preko Lux radija koji se stvarno trudi i kroz društvene mreže. Mnogo bi bolje bilo da imamo televiziju, zapravo, da imamo radio grada Smedereva ili bilo šta slično. Ovako smo svedeni na društvene mreže, tu ima neko dejstvo kod mlađe publike, ali opet je ono ograničeno. Nije kao da izađeš i kažeš to negde, tako da molimo i vas medije za podršku.

Program ovog, prvog konecrta bio je sačinjen od kompozicija Žana Filipa Ramoa, Sergeja Rahmanjinova, Volfganga Amadeusa Mocarta i Džona Zorna, a u izvedbi Draga Garića. Dakle, klasična muzika izuzev poslednjeg kompozitora. Publika je slušala kompozicije najviše iz doba baroka i klasicizma, ali adaptirane za harmoniku. Izuzetak je bila poslednja kompozicija, „Ptica trkačica“ Džona Zorna, koja je inspirisana starim crtanim filmovima Vorner bradersa o Ptici trkačici i Peri Kojotu.

Razgovarali smo i sa Dragom Garićem, gostom večeri i doktorandom na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, gde radi i kao istraživač-pripravnik, rodom iz Brčkog u Bosni i Hercegovini.

SDCafe: Kako ste došli do Smedereva?

Drago: Organizatori „sezone svetlosti“ su moji veliki prijatelji i drugari. Studirali smo zajedno u Nišu, tim putem smo ostvarili jako lepe uspomene i kontakte. Kada su došli na ideju organizovanja ove sezone u Smederevu, pozvali su me.

SDCafe: U vezi sa repertoarom, kako ste došli do ovako raznovrsnog izbora?

Drago: Ovo su neka dela koja sam izučavao i na doktorskim studijama. Generalno barok i klasicizam mnogo volim i slušam, mislim da je harmonika instrument koji dosta drugačije dočarava barokne i klasičarske melodije nego što može klavir ili čembalo. Recimo, Mocartove sonate su pisane za klavir, međutim, iskreno smatram da zvuk koji harmonika može da donese Mocartu je totalno unikatan i drugačiji.

SDCafe: Kako ste došli od Mocarta do Džona Zorna?

Drago: „Pticu trkačicu“ Džona Zorna je izvelo samo nekoliko ljudi na ovim prostorima i nije mnogo puta izvedena u svetu. Meni je to primamljivo jer niko u mojoj generaciji, a ni u prethodnim, nije izvodio. Nisam ni znao da postoji sve do pre nekoliko godina. Kad sam čuo da postoji nešto tako što sadrži elemente muzike koja je zapisana i elemente koje kompozitor traži od izvođača da improvizuje na licu mesta, mene je to oduševilo jer i privatno volim improvizaciju, savremenu muziku takođe. Večeras sam želeo da dočaram jedan razvoj muzike od baroka, gde imamo Žana Filipa Ramoa, predstavnika francuskog baroka, pa onda jednog od trojice bečkih klasičara, pa Rahmanjinova koji je srža romantizma, do Džona Zorna koji je i dandanas živ. To je jedino što spada u opus originalne literature za harmoniku. 

SDCafe: Gde idete dalje? Možemo li da Vas očekujemo u Smederevu ponovo?

Drago: Istinski se nadam da ću već kroz nekoliko meseci ponovo nastupati u Smederevu. Bilo mi je zadovoljstvo, večeras je bilo predivno, publika je predivna. Organizatori su divni, to su moji prijatelji i hvala im na pozivu. U planu imam koncerte u Beogradu, Novom Sadu, čak i ponešto u inostranstvu.