U želji da se prekine tišina i zaborav u koji je pao prvi ustavotvorac, Udruženje novinara Srbije je pre tri godine ustanovilo običaj da se na Sretenje, njihova delegacija u prisustvu kolega iz Smedereva, okuplja na grobu Dimitrija Davidovića.
Čovek koji ovde počiva je još 1835. na današnji dan, Srbiji podario najliberalniji Ustav koji je ikada imala. On je u vreme Miloša Obrenovića, proklamovao vrednosti za koje i u današnje vreme možemo reći da su neke od njih upitne.
Sloboda, prava i ravnopranost građana bez obzira na veru i nacionalnost bili na prvom mestu. Posebno bih istakla nezavisnost sudstva, u svetlu događaja u odnosu na presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Sa distance od skoro dva veka, možemo reći da je to važna paralela – kazala je Olivera Milošević, potpredsednica UNS-a.
Dodala je da možemo konstatovati da su i Ustav i njegov tvorac stradali zbog liberalnosti i slobodoumnosti. Dimitrije je, posle suspenzije Sretenjskog ustava, kratko poživeo. Svega tri godine. Izgubio je decu i suprugu.
Bio je to veoma težak period koji je opisao rečima da je ni živ ni mrtav, lišen službe i čina, bio je kao „izvrg roda“, niti je mogao „među ljude izlaziti ni po braći pogledati“.
Zaboravljen od knjaza, naroda, novinara, umro je u Smederevu. Vest o njegovoj smrti nisu objavile čak ni novine koje je on pokrenuo.
Izabrao je Smederevo zbog tada divnog pogleda, koji mi i danas ovde imamo i zdravog života koji sada nemamo. Bio je sam, sahranjen na ledini, na svom imanju, lišen dostojanstva.
Premešten je tek kada je prestala vladavina Miloša Obrenovića. Prvi put je, ovo grobno mesto, koje je tada bilo zapušteno, obnovljeno na inicijativu bečke Akademije nauka jer je on bio bečki đak.
Zadovoljstvo mi je da kažem da smo ovih dana čuli vest da će pod pokroviteljstvom Rotari kluba Smedereva, njegov nadgrobni spomenik biti restauriran. Vidim da postoji uticaj našeg okupljanja i budi se svest da ovaj čovek ne bude zaboravljen – poručila je Olivera Milošević.
Zoran Strika, urednik portala 021, dobitnik nagrade „Dimitrije Davidović“ za 2021.godinu, kazao je da se mi, sećajući se Davidovića na Dan državnosti, zapravo podsećamo uloge novinara i novinarstva u društvu:
Jer, onog trenutka kada je pisao taj liberalni ustav, on je bio novinar i vodio se na neki način novinarskim idealima slobode, ravnopravnosti, pravičnosti, za koje možemo danas da se zapitamo da li postoje. Iz njegovog primera može da nam zaliči da je takva borba uzaludna, ali kakva god da bila, za takvu borbu vredi živeti – rekao je Strika.
Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a, smatra da bi svaki novinar u zemlji, na ovom mestu trebalo sebi da postavi nekoliko važnih pitanja o ličnoj odgovornosti za posao koji radi.
Da postavi sebi pitanje: šta sam ja to napisao, preneo, objavio, na koji način sam to uradio, da li sam to uradio poštujući novinarski kodeks i profesionani pristup ovom poslu ili sam to uradio služeći nečijim interesima nekoj stranci, grupaciji, vlasti bilo kojoj. Mislim da bi pošten odgovor na ova pitanja možda neke od nas i naveo da odustanu od bavljenja ovom profesijom.
Nadam se da je na drugoj strani ipak više onih koji bi odgovorili ispravno na ova pitanja. Da su poštovali novinarski standard i da će tako nastaviti bez obzira na težak ekonomski i sve pritiske kojima smo izloženi.
Naša je obaveza i dužnost da se uprkos svemu tome profesionalno odnosimo prema poslu. Da budemo kritičari ove stvarnosti na ispravan i objektivan način, a ne da budemo apologete.
Da budemo tragači za istinom, a ne oni koji će slušati šta drugi kažu i naređuju. To je naš dug prema profesiji, javnosti i senima ovog čoveka pred čijim grobom se nalazimo – rekao je Ćirić.
Budimir Ničić, urednik Medijacentra Čaglavica i dopisnik Glasa Amerike sa Kosova i Metohije, nagradu sa imenom Dimitrija Davidovića dobio je 2013. za uređivanje emisije “Slobodno srpski” koju i dalje radi. Na ovom mestu je danas bio prvi put:
Čestitam na inicijativi da se obilzi grob našeg kolege jer mi moramo da čuvamo našu kulturu sećanja. Ne smemo da zaboravimo čoveka poput njega kao što su ga zaboravili mnogi.
Jer pored toga što je bio novinar bio je diplomata, političar, ustavopisac. Ali izgleda da ga se samo novinari sećaju. Najmanje što sam ja, kao novinar i čovek mogao danas da uradim je da budem ovde – kazao je Ničić.
Mateja Agatonović iz Uprave UNS-a, takođe se osvrnuo na to što sećanje na Davidovića živi samo među novinarima:
To je čovek koji bi trebalo da zlatnim slovima bude upisan ne samo u srpskoj već i u evropskoj istoriji. A na ovaj način ga se sećaju po svemu sudeći samo novinari i apolitične organizacije.
To je odraz našeg gruštva. Na nama je da ovu inicijativu koju je Olivera pokrenula produbljujemo, proširujemo. Da ne odustajemo, da podsećamo. Jer posao novinara i jeste da bude hroničar stvarnosti. Ako je ovo naša stvarnost, ona može i da se promeni.
Ninoslav Miljković, dugogodišnji novinar skrenuo je pažnju na to da je Dimitrije pre svega bio intelektualac i vizionar: Novinar mora da bude intelektualac, da se odriče nekih stvari, mora da ostavi trag, a on to jeste.
Mlađe kolege koje nisu spremne da se odreknu materjalnih bogatstava, nemaju viziju i ne žele da uče, neće ostaviti traga.
Ovo što mi radimo, dnevno informisanje i što ukazujemo na nepravdu, to se pročita i prođe. Ali ovaj gospodin je ostavio trag koji će kad tad isplivati. Ja se nadam da će on sve veči značaj imati.
Vidimo da se danas ponose naši državnici tim najmodernijim Ustavom. Valjda će, sledeće godine da shvate da treba i ovde da dođu. Političari imaju svoju, a mi novinari, svoju filozofiju života. Na nama je da radimo i pritiskamo.
Susretu su se priključili i aktivisti Pokreta Tvrđava koji su nedavno, sa članovima organizacije Kulturno nasleđe grada Smedereva očistili Novinarski park i tamo postavili info table. Ponovo su ga ovom prilikom obišli, kao i delegacija UNS-a koja je takođe posetila i Vilu Obrenovića.
