Nominacija za UNESCO i dokle se stiglo: Svi moramo da odlučimo kako ćemo upravljati tvrđavom

U Smederevu je nedavno boravio dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO-om. Tom prilikom posetio je nekadašnji prestoni grad srenjevekovne Srbije i razgovarao sa predstavnicima tima stručnjaka koji kao što je poznato već izvesno vreme rade na nominaciji tvrđave u Smederevu za upis na listu svetske kulturne baštine.

Prošlog proleća, javnosti je detaljno prikazan nominacioni dosije, to jest sve ono što je angažovana ekipa prepoznala kao vrednosti i prednosti tvrđave kojima ona zaslužuje da postane deo svetske baštine. Taj, prvi deo je okončan, a dokle se stiglo i šta sledi, saznali smo od mr Maje Đorđević iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture dokle se stiglo sa procesom nominacije.

U aprilu smo prikazali šta je nominacioni dosije i šta su vrednosti Smederevske tvrđave koju želimo da predložimo za listu svetske baštine. Na tom delu dosijea i dokumenta smo mnogo uradili, taj dokument je speman.

Međutim, mi ne možemo da predamo dokument dok ne utvrdimo kako ćemo upravljati ovim dobrom. Dakle, kada se predaje nominacioni dosije predaje se i plan upravljanja. Sada je taj plan u izradi, ali on ne podrazumeva da ga napravi samo grupa stručnjaka koja je radila na dosijeu i plasira ga dalje, već je neophodno da sarađujemo sa lokalnom zajednicom.

Dakle, veoma mnogo sastanaka u upravi grada, zatim sa građanima, pa biće potrebni i sastanci sa nosiocima prava parcela koje se nalaze oko tvrđave. U smederevskoj tvrđavi možda samo treba urediti jedan prostor, odrediti kako se koristi, na koji način.

Ostaje da vidimo kako ćemo neke prostore oplemeniti i dodati im sadržaje. Ali sve to neće da se realzuje dok se ne reše problemi koji se nalaze na ulazu u smederevsku tvrđavu. Dakle, proces u kome smo sada, a to je izarada plana upravljanja tvrđavom mnogo je složeniji od prethodnog – kazala je mr Đorđević.

Dejan Radovanović direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo, podseća da se sada neminovno suočavamo sa višedecenijskim preprekama koje su bile manje ili više vidljive, ali oduvek prisutne. Kako kaže, nažalost, pored svih vrednosti koje ima, Smederevska tvrđava ima i niz problema sa kojima se suočava:

Oni su funkcionalni ili praktični, pre svega vezani za prugu koja odvaja grad od tvrđave, teretnu luku koja je u neopsrednom okruženju. To stvara jednu ružnu sliku i čini je manje pristupačnom kako za Smederevce tako i za posetioce sa strane.

Unutar tvrđave imamo atletsku stazu koja je u jednom trenutku napravljena kao pokušaj da se deo prostora tvrđave uredi i da mu se da namena. Deca koja trče jesu lepa slika, s druge strane neadekvatan je to objekat za jedan prostor kakav je tvrđava, posebno u kontekstu svetske baštine i značaja koji bi trebalo da dobije tim upisom.  Nadamo se da će se naći adekvatno rešenje. Ono će se tražiti kroz ovaj proces koji će trajati još nekoliko godina. Nadam se da ćemo naći pravo rešenje da se pomire svi koji tvrđavu vole i sa i bez staze.

Kada je u pitanju rekreacija, plan bi bio da se posle uklanjanja te staze, nađe rešenje za rekeativce u vidu postavljanja neke trim staze i mogućnosti da oni tvrđavu koriste na adekvatan način.

Smederevo je propustilo priliku da, kada je građen stadion, dobije atletsku stazu oko stadiona i time i sve one sadržaje koje bi takva staza trebalo da ima ogradu, tribine, svlačionice. Samo takav objekat u potpunosti zadovoljava potrebe onih koji se bave sportom.

Dakle, samo upravljanje tvrđavom predstavlja poseban problem kao i traženje najboljih načina kako da ubuduće to ostvarimo u saradnji sa lokalnom zajednicom što je ključno jer želimo da ona ne bude samo vrednost po sebi već da i u praktičnom smislu tokom budućih godina odaje utisak uređenog prostora, jasno definisanog, sa ulazom koji je sada neuređen, uz rešavanje brojnih drugih problema za koje mi iz struke znamo, ali nisu do nas – poručuje Radovanović.

Sa svim tim detaljima sada je upoznat i Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO-om koji ističe da je veoma značajno da Srbija ima što više kulturnih dobara koja su na listi svetske baštine.

Ta svetska lista je jedna vrsta pozitivne globalizacije i podrazumeva da ćemo za naše buduće generacije sačuvati kulturna blaga koja su u celom svetu. Da nešto što je nacionalno, prestaje da bude samo nacionalno i postaje internacionalno, da je važno za sve ljude ovog sveta.

Kada nešto nominujemo, to podrazumeva da smo dokazali da na ovim prostorima baštinimo kulturu koja ima univerzalnu vrednost i lepotu koja je jedinstvena. Važno je da pokažemo svetu da smo u stanju da to što prepoznamo kao važno, umemo i da dalje čuvamo.

Mi smo pre nekoliko godina pokušali da sve dunavske tvrđave koje se nalaze na teritoriji Srbije predložimo organizaciji UNESCO za upis na svetsku listu ali smo dobili negativan odgovor. Stiče se utisak da su crkve i tvrđave naše najveće blago ili jedino, ali to nije istina. Delovalo je da je UNESCO malo sit Srbije kada je reč o našim crkvama i tvrđavama i da moramo da tražimo neku drugu vrstu kulture koja bi se upisala u svetsku listu.

Ja sam zbog toga veoma pozitivno iznenađen što ceo ovaj proces koji se dogodio za predlog upisa Smederevske tvrđave, ide tako dobrim putem. Mi nemamo nikakve sigurne rezultate za taj upis ali imamo neku vrstu predosećaja da će se to zaista dogoditi.

Čestitam svima koji su učestvovali u tome. Nije od presudnog značaja kako će to da izgleda, da li ćete napraviti lepim ili turistički atraktivnim. Presudno je da smo prepoznali neku vrstu lepote koja u sebi ima vrednosti ne samo materijalne kulture, a to je onda nešto što će ostati za sve buduće generacije. I time se UNESCO zapravo i bavi, želi da sačuva za buduće generacije ono što smo mi nasledili – poručuje Milašinović.

Jedan od najvećih izazova svakako će biti rešavanje pitanja ulaska u tvrđavu na mestu nekadašnje varoške kapije gde još uvek, godinama nakon što su započeta arheološka istraživanja, situacija i dalje izgleda isto. Zavod je konkurisao za sredstva kod Ministarstva kulture kako bi se nastavilo sa rešavanjem tog problema, ali rezultata o raspodeli još uvek nema, a polovina godine je prošla što sve ukazuje na to da se bar do kraja 2025. neće omaći po ovom pitanju.