Nema više, kraj – i pogledom je govorio Nenad Maksić dok je napuštao teren u 39. minutu meča na otvaranju SEHA lige protiv Vojvodine, kada je ponovo iskočilo šutersko rame, pošto je postigao 14. gol za crno–bele.
Desni bek stavio je tačku na uspesima protkanu karijeru dugu četvrt veka (sa 16 debitovao za prvi tim Smedereva, sa 11 počeo da se druži sa rukometnom loptom).
Tako je otišao i poslednjih Mohikanac bronzane generacije jugoslovenskih rukometaša sa velike scene.
– Otišao – pomalo setnim glasom odvratio je Maksa na ovu konstataciju – Probao sam, ne vredi, već neko vreme osećam da rame nije dobro.
Odlazak u velikom stilu, jednog od poslednjih virtuoza na domaćim terenima, prvo je fintom „izbacio” Milana Mirkovića, potom i postigao gol.
Tek da se zna ko je tata. Uostalom nisu mu bez razloga dali nadimak „ćale” mlađi saigrači u Partizanu, od nekih je i duplo stariji.
– To su mi rekli i posle utakmice prijatelji, odradio si svoje, oprostio se golom i otišao u stilu „ostajte mi zdravo” – nasmejao se Maksić – Ovo što se dogodilo samo mi je pomoglo da prelomim, odlučim. Razmišljao sam već neko vreme o tome da je došao kraj, ali sam hteo da odigram Super kup, da pokušamo na borbenost sa mlađarijom da osvojimo još neki trofej, onda pomislio još ovu na Banjici…
LIČNA KARTA
Ime i prezime: Nenad Maksić
Datum i mesto rođenja: 21. avgust 1972. u Smederevu
Visina/težina: 188/83
Broj na dresu: 9
Pozicija: Desno krilo/bek
Klubovi: Smederevo, Borac Banjaluka, Crvena zvezda, Prevent, Celje, Partizan.
Klupski uspesi: Sa Zvezdom dve titule (2007. i 2008.) i Kup (1995), Sa Partizanom dve titule (2011. i 2012.), dva Kupa (2012. i 2013.), dva Super kupa (2011. i 2012.), titula sa Celjem (2003). Najbolji je strelac u istoriji slovenačke lige.
Reprezentacija: 127/386
Uspesi sa nacionalnim timom: Bronze sa Svetskih prvenstava 1999. iz Egipta i 2001. iz Francuske, zlato na studenstkom SP 2000. godine u Novom Sadu.
Foto: V. Marković
Izvor: Sportski žurnal