Na tankeru prisilno usidrenom na 300 metara od obale Dunava okovan ledom već nedelju dana je mornar Stanislav Cicelanović kome je juče helikopterom Ministarstva unutrašnjih poslova dopremljena hrana, lekovi i gorivo za agregat.
Za 27 godina koliko je mornar svašta je Cicelanović preturio preko glave, ali ne i zimu, ili bar ne pamti, koja ga je zatekla u Smederevu na putu za Ukrajinu i primorala da se ukotvi.
Mornar je na tanku 01010, dugom 75 i širokog 10 metara, nosivosti 1.100 tona, vlasništvo JRB. Tank iz Novog Sada vozi za Ukrajinu bazno ulje.
Život na barži nije jednostavan ni lak. Radno vreme praktično ne postoji.
"Nama je radni dan 24 sata. Mi smo uvek tu. Nikad se ne zna kad imamo utovar, kad je istovar, kada manevar."
Od Novog Sada do istovarne luke u Ukrajini, zavisno od vremenskih uslova plovidba traje oko 10 dana.
Bilo je godina kada su mornari bili na barži s porodicom pa vreme brže prođe.
"Nije lak život na tanku. Odvojeni ste od porodice, odvojeni ste od svega a evo, vidite, sada smo okovani ledom, na sred Dunava, ne možeš na obalu, ne znaš šta ćeš sa sobom, hrana je počela da se tanji, sami kuvamo, sami peremo. Dobro je da imamo agregat, imamo frižider pa se hrana održi".
Na pitanje da li bi se opet odlučio da bude mornar, Cicelanović odgovara lakonski. "Da, uvek".
Život na vodi ima svojih čari, tvrdi Cicelanović. I nepredvidiv je.
Mornari su dva meseca ukrcani, potom dva meseca budu kod kuće, s porodicom, ali dešava se, nizak vodostaj, ili led, promene sve planove pa se na iskrcavanje čeka i po pola godine.
"Ima lepih dana" kaže Cicelanović, a ima i loših. I dodaje s filozofskim mirom "Tako mora da bude".
Pošto su mu juče helikopterom dotureni hrana, lekovi, gorivo za agregat (da može da napuni bateriju mobilnog, jer na tanku nema radio veze) život je posve drugačiji.
Sada ostaje da gleda u Dunav i očekuje da se led topi lagano, da ne krenu sante koje mogu da otkinu tank sa sidrišta ili da probiju korito. Treba biti na sve spreman.
msp
Izvor: SDCafe