U Aktivističkom centru GRAD sinoć je bilo reči o filmskom stvaralaštvu mladih kojim oni daju osvrt na neke od najvažnijih društvenih pitanja, na sve ono što ih muči, ograničava, sputava, ali i na ozbiljne probleme i izazove sa kojima se susreću tokom odrastanja, a koje mogu da prevaziđu ukoliko im se pruži podrška.
Mladi Smederevac Lazar Jovanović učenik je Ekonomsko – trgovinske škole u našem gradu i do sada je već naširoko poznat kao autor više nagrađivanih ostvarenja.
Ovom prilikom, pred okupljenim sugrađanima je predstavio svoje, kao i filmove koje su napravili mladi iz Novog Pazara. Jer, ono što mlade tišti, svuda je na planeti danas isto, a ta su pitanja večna…
Ja filmove pravim od kako sam bio dete. Kameru sam dobio na poklon za šesti ili sedmi rođendan. Tako sam neke igračke zamenio kamerom i od malih nogu snimam. To se razvilo u pripovedanje i naraciju i tako nastaju ti dramski filmovi koji se odnose na probleme u društvu i aktuelne teme u svetu – kaže, za SDCafe.rs Lazar Jovanović.
Učio je mahom sam – preko interneta i iz ličnog iskustva. Danas je sve dostupno „on lajn“ pa se mnoge veštine mogu savladati na taj način. Potrebna je, dodaje Lazar, samo volja i istrajnost. Omiljeni reditelji su mu Dejvid Finčer i generalno svi koji imaju unikatan pristup režiji kao Tarantino ili Ves Anderson. Naravno, tu su i naši reditelji prepoznatljivog stila Stefan Aresenijević, Slobodan Šijan, Živojin Pavlović.
Voleo bih da se nekada i ja nađem na listi tih velikih reditelja. Imam još godinu dana da se spremim za režiju na FDU, to je plan. Ako ne uspem, pokušaću ponovo naredne godine, ali videćemo kako ću proći na prijemnom – dodaje Lazar.
Na pitanje da li film može da bude uspešan način prenošenja poruke mladih i da li može da utiče na društvene probleme, odgovara:
Mislim da film može da promeni bar neki deo problema na koji je reditelj želeo da ukaže, ima moć. Da li je neki moj konkretno film nešto unapredio – možda za sada ne, ali pre svega mislim da namenski, ozbiljni projekti koji se tako i prave, za probleme u društvu, imaju tu mogućnost.
Za sve filmove sam piše scenario, sam ih snima i režira, u većini takođe i glumi, a svi su emotivno obojeni. Možda skromni po pitanju opreme i budžeta ali istovremeno pre svega ispunjeni entuzijazmom svih tih mladih ljudi koji u njima učestvuju.
Čitava priča postaje malo ozbiljnija krajem 2022. kada biva nagrađen za film „Poslednji čas fizičkog“ koji je osvojio zlatnu medalju na međunarodnom festivalu u Novom Pazaru. Sledi godina fantastičnih uspeha – u 2023. čak tri njegova filma su bila višestruko nagrađena.
„Tango za kraj“ je dobio sedam nagrada (od toga četiri u SAD, jedna sa festivala u Maldivima, po jedna u Beogradu i Novom Pazaru) a i bio u selekciji tri međunarodna festivala (Kina, Indija i Kanada).
„Poslednji voz“ je dobio Gran Pri festivala u Novom Pazaru, u Gruziji jođ dve nagrade – za najbolji i film i najboljeg glumca, bio je najbolji film po mišljenju publike na festivalu u Klivlendu, a našao se u selekciji manifestacija u Americi i Turskoj.
„San“ je pobednik Republičke smotre kratkog đačkog filma u Novom Sadu, kao i dobitnik Gran Prija na manifestaciji Filić filmić – Republičkog festivala kratkih učeničkih filmova, a pretpostavljamo da se neće na tome završiti jer mnoge manifestacije za ovu godinu tek predstoje.
Kako Lazar kaže, nagrade prijaju kao potvrda da nešto što ste uradili vredi, a najlepše mu je bilo u Gruziji:
Lepo je sve to, ali mi smo, eto, jednom imali priliku da odemo na strani festival to je bilo u oktobru 2023. Bili smo u Gruziji i to je meni bilo najlepše jer smo tamo otišli, upoznali ljude koji slično razmišljaju, kreativne, mlade stvaraoce i mislim da je u tom vezivanju srž stvaranja filma. Lepo je kada i van granica zemlje mogu slični ljudi da se povežu.
U avgustu planira da nastavi snimanje, a u saradnji sa srednjoškolcem Omerom Nicevićem iz Novog Pazara koji je takođe veoma uspešan. U Smederevu, Lazar je jedini koji se bavi filmom i to takođe delimično smatra problemom jer filmska umetnost u našem gradu nije razvijena i trenutno i nema mnogo zainteresovane dece koja bi se time bavila.
Možda je rešenje u školama – ukoliko bi ova umetnost postala deo školskog programa možda bi i zainteresovanih u budućnosti bilo više. U svakom slučaju, Lazar je već odabrao to za svoj poziv, preostaje da mu poželimo mnogo sreće.
Takođe, za sve koji žele da pogledaju njegova ostvarenja, prilika će biti 21.jula, kada će, kao deo programa „Art četvrti“ biti projekcije Lazarovih filmova i razgovor sa njim.