Ako jedinica krvi može u kritičnom trenutku da spasi tri života, njih dvojica su na taj način pomogli da preživi ili se oporavi 600 ljudi!
Nenad Gvoić i Zvonko Žunac susreli su se, po ko zna koji put istim povodom, na početku Letnje kampanje koju je Institut za transfuziju krvi u saradnji sa Crvenim krstom, započeo baš u Smederevu.
Kolege su iz železare i krv daju decenijama. Doduše, Nenad je od prošle godine u penziji ali je nastavio da se odaziva akcijama.
Ja sam počeo da dajem krv od 1988. kada sam bio u vojsci i radim to do dana današnjeg. Tada je u kasarni bila akcija, mi smo se odazvali, imali smo zauzvrat slobodne dane, ali ja bih to uradio i da nije bilo toga. Jer, moj otac je višestruki davalac. Do svoje 50. godine je 55 puta dao krv. Razboleo se i posle toga više nije bio u mogućnosti, ali je meni kada smo o tome pričali, uvek govorio da je odluka na meni, ali da on smatra da je davalaštvo višestruko korisno i dobro. Zvanično, imam 108 davanja ali sigurno bar još sedam ili osam koje sam dao terenski kada su bile na žalost saobraćajne nesreće ili neke druge stvari kada je drugima potrebno – kaže Gvoić u razgovoru za SDCafe.rs.
Došao je sa namerom da krv da i 109. put, ali je procena lekara bila da ipak sada to preskoči. Kako očekuje i da dobije preventivnu kardiološku terapiju, može se dogoditi da je prethodni put bio i poslednji, ali se, dodaje kroz smeh, nada da je i ovih 108 od njega dovoljno.
Zvonko poručuje da to ujedno znači i da će ga sustići, a njegovo prisećanje na prvo učešće na akciji dobrovoljnog davalaštva, vraća ga u srednjoškolske dane:
Bilo je organizovano davanje u Tehničkoj, bili smo četvrta godina srednje škole. Posle toga vojska, ali prvih desetak godina nisam bio toliko redovan davalac. Zaposlio sam se, pa brak, deca, a kasnije sam krenuo sa redovnim davanjem na tri do četiri meseca. I stigao sam danas do 93. puta. Humano je to delo. Jedinica krvi spasava tri života. Meni se čini da je problem što se građanstvo ne odaziva koliko bi trebalo. Zašto, ne znam. Moraće neko da se bavi time. Možda su ponovo potrebne neke edukacije kakve su bile pre.
Meni je drago što je i moja porodica nastavila tim putem, supruga i dva sina. Nekad dođemo zajedno pa se slikamo tu. Prihvataju to moje delo i nastavljaju. Nadam se da će i oni naći načina da taj krug prošire. Jedino tako može da ovo uspe, inače… Mada, kaže se da kod nas Srba kad nešto ne valja umemo da se složimo. Sad je znači potrebno da svi shvatimo koliko je davalaštvo važno. Da gledamo malo šire, a ne samo sebe – kaže Žunac.
Železara je ogroman kolektiv i sasvim je logično da ubedljivo drži trofej regionalnog lidera u davalaštvu. Takođe, bez obzira na to što ima privatnog vlasnika i dalje omogućava dva slobodna dana radnicima koji su davaoci krvi, što nije slučaj u većini drugih manjih, privatnih firmi gde se to doživljava kao „trošak“ – plaćate radnika kao da je bio na poslu, a nije. Možda je, kažu naši sagovornici i to jedan od razloga smanjenog interesovanja za davalaštvo.
Istovremeno, davaoci su nekada imali više benefita u smislu zdravstvenih usluga, a sada se to svelo samo na oslobađanje od plaćanja participacije prilikom odlaska kod lekara. Ipak, davalaštvo je pre svega human čin i trebalo bi se odlučiti na to iz plemenitih pobuda nezavisno od logike „šta ja imam od toga“.
Savetovao bih svakome da bude davalac. Prvo učiniš humano delo, nekome ta pomoć bude potrebna, a sa druge strane obnavljaš svoju krv, produžavaš svoj život kada povremeno organizam na taj način „podstakneš da pravi novu krv“ – poručuje Nenad. Davalac je ostao i nakon sedam operacija koje je imao.
Svest čoveka je ta koja treba da bude pokretač. Sam sa sobom treba da neke stvari rešiš, da nije sve u benefitima. Ljudi treba da gledaju malo šire, a ne samo sebe. Dođi, učini dobro delo, bićeš srećan ti i neko kome ćeš pomoći, njegova porodica i najbliži – dodaje Zvonko koji je takođe odavno i donor organa.
Davanje krvi ne boli, isto je kao kada to činite za analizu. Traje šest – sedam minuta, sa sve pregledom pre toga ukupno oko 15 minuta. Eto, toliko je potrebno da učinite nešto konkretno i veoma vredno za nekoga ko je u teškom stanju, čiji oporavak zavisi od dobre volje drugih i stanja rezervi.
Baš o tome smo tokom ove akcije razgovarali sa dr Milanom Igićem iz Instituta za transfuziju tokom akcije u Smederevu koja se kao i sve druge održava u Sportskoj hali.
Danas je prvi dan ovogodišnje Letnje kapmanje. Zbog povećanog odustva ljudi potrebno je da se što više apeluje i sve vreme da se održava neki prosek davalaca da bi se održavale rezerve. Trenutno imamo dvodnevne rezerve. Od krvnih grupa nedostaju nulta i B, međutim svakako bez obzira na krvnu grupu, svaki je davalac dobrodošao. Naravno, to koje su krvne grupe najzastupjenije u rezervama će se tokom leta menjati. U svakom trenutku su poželjni svi davaoci.
Kako objašnjava, starosna granica za davaoce je 18 do 65 godina. Za ostalo je važna individualna procena lekara kada su u pitanju hronične bolesti, jer neke terapije ostavljaju mogućnost da ipak budete davalac, dok je u drugim slučajevima situacija drugačija.
Na primer, važno je da u trenutku davanja ne postoji nikakva infekcija, prehlada, stomačni virus, alergijska reakcija, da unazad šest meseci nije bilo hirurške intervencije, ušivanja ili da trenutno nemate neke rane na koži koje mogu da se inficiraju – napominje dr Igić.
Letnju kampanja se već 21 godinu realizuje, ovoga puta počela je 16. juna iz Smedereva, Požarevca i Sopota, a nastaviće se sve do 31. avgusta. Naredne akcije u našem gradu su kao i uvek svakog ponedeljka i poslednjeg četvrta u mesecu, odnosno 23, 26. i 30. juna.
Uručivanjem prizanja najhumanijima počela nedelja Crvenog krsta