Kada će Smederevo masovnije podržati zamenu kućnih grejanja?

Nezavidno prvo mesto u Srbiji po zagađenju vazduha zabeležile su merne stanice u Smederevu tokom 2020. godine. Važno je reći – u pitanju su zvanični podaci naše države, iz Izveštaja agencije za zaštitu životne sredine. Ipak, čini se kao da mnogi i dalje ne veruju, jer vlada letargičan pristup rešenju ovog problema koji utiče na živote svih nas.

U istom izveštaju jasno se ukazuje da su glavni uzrok takvog stanja – mala kućna ložišta. Dokaz za to su nemerljivo veći indeksi zagađenja zimi nego leti. Ovaj podatak dovodi nas u situaciju da prestanemo da se krijemo iza samo jednog izvora zagađenja koji postoji u našem gradu, a to je Železara, i da se efikasnije uključimo u rešavanje onog dela problema koji je do svih nas.

Svako ložište na ugalj, drva, pa i na pelet, emituje velike količine zagađujućih materija. Zbog ovoga 64% male i školske dece u Smederevu zimi kašlje. Prema svim standardima savremenog društva, a i u skladu sa evropskim propisima sa kojima se usklađujemo, ova tema deo je sveobuhvatne energetske tranzicije. Pa ipak, da li je u redu da se nužna i preko potrebna zamena kućnih ložišta svali na građane? Šta ćemo sa onima koji nisu u finansijskoj mogućnosti da takvu promenu izvrše? I koliki je uopšte procenat onih kojima prelazak na gas ili neki drugi sistem grejanja ne predstavlja udar na kućni budžet?

Širom naše države, gradovi su se počeli snalaziti kako da podrže svoje sugrađane da pređu na ekološke sisteme grejanja. U Smederevu ovakvi procesi nisu baš u jeku, tek treba stvarno da zažive. Prema zakonima koji regulišu ovu oblast, sva je odgovornost na lokalnim samoupravama, pa se za brojku od svega 37 kućnih ložišta u Smederevu (od oko 30000), koja će 2022. godine biti sufinansirana od Gradske uprave, moramo obraćati onima koji vlast sprovode i donose odluke. O sporom i mučnom procesu gasifikacije grada, za koji je tokom dve decenije izdvajana basnoslovna suma, opet je adresa – Gradska uprava.

Masovnom gasifikacijom domaćinstava, uz podsticajne mere koje mogu biti finansijske ili proceduralne, najbrže bi se došlo do drastičnog smanjenja zagađenosti vazduha zimi. U svetlu poskupljenja tradicionalnih energenata (ugalj, drva, pelet), koja se najavljuju od aprila 2022, i biće čak 30%, gas kao efikasan energent i manji zagađivač ozbiljno treba preispitati kao potencijal. Ovo se naročito odnosi na gradove kao što je Smederevo, koji nekoliko stotina urađene gasne mreže još uvek ne koristi! Više ovoj temi možemo saznati iz analize https://menjamozajedno.rs/pdf/kucno-grejanje-kao-kljuc-za-brze-resenje-aerozagadjenja.pdf.

Zašto stvari stoje? Ko se igra sa javnim zdravljem Smederevaca? Kako građani mogu da se uključe i doprinesu promeni? Zašto se više o tome ne razgovara u javnosti?

Poslednjeg dana marta udruženje Pro.Tok21  organizuje panel diskusiju koja će pokušati da obradi ovu temu iz nekoliko aspekata. Sagovornici su dr Dragan Rudinac, pulmolog, Žaklina Živković iz organizacije Polekol iz Beograda, kao i Dragan Dželetović, odbornik u Skupštini Grada Smedereva. Događaj se održava u društveno-aktivističkom centru GRAD, na adresi Despota Đurđa 6 (zgrada u dvorištu Silosa), sa početkom od 18:30h, a može se pratiti i onlajn uživo, putem Fejsbuk i Jutjub kanla Crveni bedževi.

Ovaj tekst nastao je kao deo projekta Menjamo grejanje – do čistijeg vazduha u Smederevu, koji sprovodi organizacija Pro.Tok21, a koji je deo Programa podrške javnom zagovaranju u zajednici „Istraži – Osnaži“ , koji sprovodi Trag fondacija, a koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva.