Nenad Stevanović je sociolog i nastavnik društvenih predmeta (predaje u MŠ „Kosta Manojlović“) ali se umetnošću bavi od najmlađih dana. Misli da je taj talenat otkrio jako rano jer ga najranija životna sećanja vraćaju u trenutke koji su ispunjeni likovnom umetnošću. Godinama je radio stripove, obuzet je crtežom koji je tokom vremena doveo do savršenstva i uspeo da stvori prepoznatljiv izraz. Iako dugo stvara, retko je izlagao pa je ovo tek treća samostalna izložba, a postavljena je na otvorenom – u dvorištu Centra za kulturu, kao deo programa predstavljanja umetnika koje priređuje UL-AZ.
Izložba je nastajala proteklih godinu i po dana, tokom mojih šetnji i putovanja, nosi moje impresije i razmišljanja i ono što ja najviše mogu da ponudim – taj poseban senzibilitet da kada posmatrači imaju prilike da vide moj rad, mogu da ga dožive kao ličnu priču. Nekada zaista imam potrebu da svoja dela pokažem, a nekada ne. Konkretno, ovde je bila na delu moja želja da kroz realizam i figure na plastičan način predstavim ne samo svoja crtačka i likovna umeća već jednu konkretnu vizuelizaciju sveta i prostora, nešto što je moja stalna potreba u kontaktu sa životom i stvarnošću i tu sam, u ovakvoj formi izražavanja u pastelu, dobio najviše mogućnosti – kaže Nenad za SDCafe.rs.
Tematski je izložba „Pastel i kreda“ podeljena na dva dela, na levoj je strani segment „Portugal mojim očima“, a pored „Smederevo u mojim danima“. Ideja umetnika je bila da iznese perspektivu u prostoru i prostor predstavi kroz dubine koje mogu da se vide kroz šine, ulice, vertikale, zgrade i naravno, prostranstva koja se mogu naslutiti iza tih dimenzija.
Među radovima posetioci će lako prepoznati lokalne motive, pre svega tvrđavu: Kada je tvrđava u pitanju, ovde su četiri motiva u pitanju, ali ja dosta akvarela radim i hteo sam je predstavim na neobičan način. Ne u celosti, već da to bude neki poseban detalj i još uvek imam dosta inspiracije ili različitih uglova iz kojih sam posmatrao kule. Nekad je to u neobičnom periodu dana, suton ili zora, zimski periodi… Sasvim je za očekivati da mi u našoj sredini predstavljamo ono što je naše kulturno nasleđe. Jako je zahtevno i teško jer je tvrđava nepomičan, statičan objekat koji predstavlja jednu monumentalnu celinu i nije je jednostavno staviti to u sliku.
Ono što će takođe „na prvu“ posmatraču zapasti za oko jeste eksplozivni kolorit jer boje, na Nenadovim radovima dominiraju i odmah će vas privući. Ali, iza toga sledi otkrivanje brojnih detalja koje sam crtež donosi.
Ja sam hteo da maksimalno ovladam bojom, to je u mom stvaranju bio teži deo posla u odnosu na sam crtež, tehnički nisam želeo da odustanem od kvaliteta crteža u osnovi, a opet sam želeo i da maksimalno dam prilike za neku boju. Nisam slikar po vokaciji i boje omogućavaju da ekspresiju doživljaja koje imam predstavim na najpuniji način. Pokušao sam da boji i slici priđem na način da otkrijem neku novu plastiku i dimenziju u radu sa kredom i pastelom.
Generalno, dosta radim crteže olovkom, u poslednje vreme sakralne objekte i neke predele koji su uvek podloga za akvarele, a koji su uvek vođeni mojoj olovkom. I to je uvek prva stvar koju radim kada nešto želim da napravim, koristim olovku koja je moje sredstvo prepoznavanja i izražvanja. Kada je o ovim radoma reč, ideja mi je bila da proširim motive i tematiku pa sam zato stavio te fasade, kule, zgrade, a to odgovara i mom ranom i mlađem periodu interesovanja za utvrđenja, dvorce i slično i što kao čovek osećam potrebu da zadržim kao motiv u crtanju – dodaje Stevanović.
Kako poručuje, vremena su teška i umetnost više ne figuriše kao živa forma, broj interesenata je drugačiji u odnosu na virtuelne medije i mogućnost da slikar komunicira sa publikom je danas u krizi. Ali, umetnike poput njega to ne može i neće pokolebati te baš kao što nastavlja da stvara, nadamo se i da će ubuduće nastaviti da malo češće izlaže. Publika bi uživala zasigurno.
Podržite rad SDCafe.rs putem Paypal-a ili Patreona
