U Centru za kulturu predstavljena je knjiga „Vitezovi srbstva raspetoga“ Drugovčanina, Milosava Ilića, prosvetnog radnika i književnika.
Đorđe Petrović, predsednik udruženja „Dedovina“ pod čijim je okriljem objavljeno ovo delo, zahvalio se autoru na ogromnom uloženom trudu kao i nizu onih koji su pomogli da knjiga bude odšampana.
Milosav je mogao i sam da prikupi donacije i objavi knjigu. On to nije učinio, želeo je da njegovo delo podeli sa drugima jer je važno da se Srbi sabiraju i zajednički deluju. To zajedništvo bi trebalo da se bazira na svetosavskim principima da bi imalo najplodonosniji učinak – poručio je Petrović.
Kako je u nastavku objasnio autor, ovo, književno epsko osvetljavanje životopisa Vožda Karađorđa i svih istorijskih događaja vezanih za pripreme i tok ustanka, nadahnuto je idejom oca Simeona, igumana manastira Rukumija sa čijim je blagoslovom i objavljeno.
Istinsko, jevanđelsko znanje i vrline su ovek bili i biće najmoćnije oružje u borbi protiv zlih sila ali ga moj narod decenijama zanemaruje i onda nije čudno što smo stigli dotle da idemo ponovo pod skute naših dojučerašnjih porobljivača.
Naši su preci stasavali na vrednostima svetosavskog i kosovskog zaveta, izvojevali su slobodu ali smo se mi pokazali nespremnim da je razumemo i sačuvamo. Junačko srce nije dovoljno bez tih zaveta i vrlina, mudrosti, istakao je Milosav Ilić i dodao:
U istoriji srpskog naroda, Karađorđe nije predstavljen u objektivnom svetlu. Nije on bio neuko čobanče koje je podiglo srpski narod na ustanak.
On je svoju ličnost, duhovne i ratničke vrline i veštine obogatio usvajanjem veoma složenog usmenog predanja koje se prenosilo s kolena na koleno i imalo je presudan uticaj na život svakog Srbina i svake srpske porodice. Gradio je svoju ličnost na predanju bogate tradicije srpskih predaka, oduhovljenih vitezova i vojnih stratega.
Knjiga „Vitezovi srbstva raspetoga“ počinje predgovorom koji je i sam u akrostihu, a na taj način je delo i završeno. Između je, na preko stotinu stranica, niz pesama o rođenju Đorđa Petrovića, odrastanju, stasavanju, hajdukovanju, borbama i opsadama.
Po mišljenju Novice Marjanovića, profesora istorije koji je recenzent knjige, zahvaljujući upornosti, trudu i nadarenosti Milosava Ilića, nacionalno istorijski ep „Vitezovi srbstva raspetoga“ više podseća na eshilovsku dramsku trilogiju nego na evropske i srpske dramske autoritete.
Svojim epom Milosav Ilić je, navodi dalje Marjanović, oborio zlonamernu tvrdnju kvazi istorije da je Karađorđe nosilac utopijskih ideja na Balkanu o slozi balkanskih naroda u zajedničkoj mržnji prema Turcima. Karađorđe je važio za ličnost koja nema nacionalni orijentir, dosta hrabar, ali čovek bez krajnjeg cilja. No, za Milosava Ilića to nije tako, a verovatno i da nije.
Dr Dragan Ilić, drugi recenzent i takođe i sam autor nekoliko dela iz oblasti Prvog srpskog ustanka, pesništvo u ovoj knjizi ispevano upoređuje sa stilom Sime Milutinovića Sarajlije. Jer, kako kaže, Milosav Ilić ovde peva snažno i nadahnuto, iz sveg grla, o velikom srpskom preobražaju koji su početkom 19. veka srpski seljani, ustanici, na svojim plećima izneli. Sve to, uz brojne ličnosti iz ustanka, više ili manje poznate, kao i pevanja o mnogim bojevima dao nam je autor u ovoj knjizi.
Obojica recenzenata konstatuju da autor namerno ne završava pevanje stihovima o onome što je usledilo posle sloma ustanka, kao i ni o Krađorđevoj smrti, što je tamno poglavlje srpske istorije pa na neki način ostaje kao naredni zadatak.
U programu su učestvovali pevač Doroteja Janićijević, dramski umetnik Ivan Vučković, guslar Mihail Perović i recitatorka Elena Milivojević.
