Na svako Sretenje – ista priča. Bolna. Susretanja i sretenja na veliki, (sa čak dva neradna dana) državni praznik biće svuda – osim u Smederevu. A i zašto bi? Pa tu „samo“ zauvek ostade da leži onaj ko je napisao Ustav u čije ime sad slavimo Dan ustavnosti.
Za one koji možda nisu upućeni stvari stoje ovako: Srbija 15. februar slavi kao Dan državnosti u sećanje na podizanje Prvog srpskog ustanka. Takođe, ovo je i Dan ustavnosti zato što je prvi Ustav moderne države istog dana 1835. usvojila Velika narodna skupština u Kragujevcu. I sve je to lepo. Doduše, Prvi ustanak je propao, nije nas oslobodio, ali onaj koji jeste, odnosno Drugi, nema praznik?! I onaj ko je „Sretenjski ustav“ sačinio – nema pažnju nacionalnih medija, svečanosti, akademije, slikanja, državnike na svom grobu niti beskrajan niz buketa i venaca… Dimitrije Davidović, sahranjen je na Starom groblju u Smederevu.
Knjaz Miloš je poznat kao čvrsta ruka. Ali, čak je i on pre 200 godina znao da država mora da počiva na zakonu. Tražiše od Dimitrija, kao učenog čoveka da im da Ustav. On dade i za to skupo plati. Jer, to što se na rečima od njega tražilo da sačini moderan dokument u praksi nije značilo da vođa zaista to i želi. Političar, diplomata, lekar, knjažev sekretar, državni sekretar, novinar – to je Dimitrije, osnivač „Novina serbskih“. Povereni posao pisanja Ustava je, naivan, ozbiljno shvatio.
Njegovo delo nazvali su „francuskim rasadom u turskoj šumi“ jer je Davidović to radio po uzoru na zakone najnaprednijih društava tog doba – Francuske i Belgije. Velikim silama, (čitaj Rusiji, Turskoj i Austriji) se to nikako nije dopadalo i Ustav je suspendovan posle samo 55 dana. A Dimitrije je pao u nemilost. Sklonio se u Smederevo gde je dve godine kasnije, u bedi preminuo.
Ali ipak i do dan danas taj dokument važi za standard demokratije i ustavnosti. Između ostalog, Ustav je predviđao da Sovjet (današnja Vlada) i knez dele izvršnu vlast, proklamovana su prava, slobode i ravnopravnost građana, nezavisnost sudstva, ukinuti su ropstvo i feudalni odnosi.
Dimitrije Davidović, „Sav Srbin“ kako piše na ploči koja ga pokriva na smederevskom groblju, bio je, u mnogo čemu, među pripadnicima svoje nacije – prvi. I dok se državnici ne sete Dimitrija, mogli smo bar mi, Smederevci nešto da učinimo na Sretenje.
Ali, mi za najizvrsnije među nama slabo hajemo…
