Na današnji dan (Lazareva subota) Isus je vaskrsao Lazara, a sutra je nedelja, koju pravoslavna Crkva zove Nedelja Vaiji a narod Cveti. Cveti uvek padaju šeste nedelje Velikog posta u nedelju pred Uskrs.
Na Cveti je Isus, praćen učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitanije u Jerusalim. Kada stiže do sela Vitsfage, u podnožju Maslinove gore, Isus kaza dvojici učenika: "Siđite u selo. Tamo ćete naći magaricu privezanu i magare s njom. Odrešite je i dovedite ih. Ako vam iko štogod rekne, kažite: potrebni su Gospodu! i daće vam ih."
Učenici uradiše kako je rečeno. Potom Isus uzjaha magare i krete u Jerusalim. Glas da dolazi Spasitelj, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se proču i mnoštvo mu se pridruži. Kad Isus iziđe na Maslinovu goru, pratnja povika: "Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev!"
Isus beše sve vreme žalostan, a dok je silazio niz goru, pogleda na Jerusalim i plačući reče "O, Jerusalime! Doći će dani kada će te neprijatelji tvoji opkoliti sa svih strana i neće od tebe ostaviti ni kamen na kamenu zato što nisi poznao vreme u koje te pohodih".
To se dešavalo na praznih Pashe, pa se u Jerusalim skupilo sveta iz mnogih krajeva. Videvši Isusov ulazak u Jerusalim mnogi se upitaše ko je, a iz naroda se ču glas da je to Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog.
Onda Isus uđe u hram i isceli kljaste i uboge. Među narodom zavlada oduševljenje.
Uveče se, posle mnogih propovedi, Isus vrati u Vitaniju.
U spomen na Hristov ulazak u Jerusalim, crkva je utvrdila praznik, još u prvim hrišćanskim vremenima, ali se svečano proslavlja tek od trećeg veka. Na Cveti se u crkvi, na jutrenju, posle čitanja Jevanđelja, kade grančice vrbe i podele narodu. Zato se ovaj dan zove još i Vrbica.
U srpskoj crkvi vrbica se obavlja na Lazarevu subotu, na večernjoj službi.
Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja tako što Hristos, u pratnji učenika, jaše na magaretu dok narod prostire svoje haljine i baca grančice na put kojim prolazi.
Na Cveti ili Vrbicu, okupljaju se mladići i devojke da među se izmenjaju cveće i na taj način pokažu svoje želje i ljubav. Na Cveti se ne igra kolo, niti se veseli, jer još taje Uskršnji post. Od Cvetnice do Duhova duše umrlih su još u livadskim cvetovima i zato se tada cveće ne bere.
U Srbiji su Cveti praznovani kao nacionalni praznik jer je tog dana, 1815. Miloš Obrenović, vođa drugog srpskog ustanka, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke.
priredio: M.S.P.
Izvor: SDCafe