U okviru ovogodišnjih Svetosavskih svečanosti, Stanko Kostić, umetnički fotograf iz Požarevca, u Centru za kulturu izložio je fotografije koje čine postavku “Crkve brvnare – čuvari tradicije”.
Kostić je veoma aktivan i višestruko nagrađivan autor. Dobitnik je Nagrade Vukove zadužbine za umetnost, Vukove nagrade Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za doprinos razvoju umetnosti, nauke i kulture, a nedavno je odlikovan Ordenom Svetog Luke Eparhije braničevske. Takođe, pripale su mu i tri godišnje nagrade ULUPUDS-a. Ovoga puta, pred Smederevcima izlaže rezultat jedanaestogodišnjeg rada.
Crkve brvnare grade se još od doba Nemanjića i Svetog Save. Ideja da napravim izložbu je potekla iz želje da napravim presek stanja tih malih, a zapravo golemih svetinja za našu duhovnost.
Ima ih popravljenih i restauriranih, ali ima i zapuštenih pa ova izložba baš treba da ukaže na taj odnos i našu brigu ili nebrigu.
Radio sam u dva maha. Najpre sam istražio 60 crkava, tako je izložba krenula iz SANU, pa je proputovala Republikom Srpskom i njihovim muzejima. Pronašao sam ih još 12, tako da ih je sada ukupno 72.
One su izlivena duša narodnog graditeljstva. Tu je “običan” narod ugradio sebe u crkvu. Prvo su počeli da se okupljaju u vremenima turskog zuluma u zabitima, tamo gde Turci nisu mnogo obraćali pažnju, van gradskih sredina.
Obeležavali su ta mesta stablima kao oznakama da se oni tu okupljaju, donose važne odluke, uz gusle i razne priče stvraju narodnu umetnost. Taj san koji su imali o obnovi carske Srbije počeo je da se mistifikuje i da živi kroz stvaralaštvo.
Ja sam kao fotograf pre svega obratio pažnju na mesta gde su građena. To su mala energetska polja koja izračavaju, a zatim i na mere tih crkava. One su nastajale iz kuća. Kad ih sagledate iz daljine, izgleda kao da su srasle sa terenom na kome se nalaze.
To je meni fotografski privuklo pažnju, pokušao sam da to prenesem gledaocima i da im se preko ovih fotografija dive – priča autor Stanko Kostić za SDCafe.rs.
Postavka je koncipirana tako da su crkve podeljene po vremenu nastanka, od onih tradicionalnih iz perioda ustaničke Srbije, preko crkava nastalih početkom prošlog veka kao i polubrvnara koje su nasledile prvobitne građevine ali su omalterisane.
Na kraju, tu su i one najnovije, a drvo se kao iskonski građevinski materjial ponovo vraća na naše prostore. Tu je i crkva akademika Branislava Mitrovića koji svoja istraživačka iskustva ugrađuje u crkvu koja je polubrvnara ali je rađena savremenim materijalima u okolini Knjaževca.
Najstarija sačuvana je u Skadru, valjevskom mestu gde su stanovnici sa Kosova preneli taj način gradnje pa čak i sam toponim. Jedna je na teritoriji Smedereva – Crkva Svetog Arhanđela Gavrila u Osipaonici, a u našem bližem okruženju su takođe crkve u Lozoviku, Četerežu kao i Pokajnica kod Velike Plane.
