Prethodnih godinu dana, naš sugrađanin Boris Gujaničić veoma se ozbiljno pripremao za poduhvat na koji kreće 1. maja.
Za to vreme, ne samo da nije odustao ili se pokolebao, već je njegova namera samo bivala čvršća. Trčaće do Ostroga, u humanitarne svrhe.
Spremao sam se dosta. Baš sam teške pripreme prošao. Mnogo odricanja je bilo potrebno. Imao sam jake trenige, jedan deo, tačnije četiri meseca su bili baš intenzivni. Tada je bilo po tri treninga dnevno, dva trčanja i jednom teretana. To sam sve morao da prođem jer se spremam za ovako nešto.
Prezadovoljan sam što se tiče svega toga, uspešno sam prošao pripreme i spreman sam na svaki mogući scenario, razne vremenske uslove i sve što eventualno na tom dugom putu može da se dogodi.
Nema prostora za strah, niti neku tremu, sada ni ne stižem da razmišljam o tome – priča Boris pred polazak na put za SDCafe.rs.
U mnogim medijima, često ga predstavljaju kao mladića koji „trči iako ima jedno plućno krilo“. To jeste mali deo ove priče i svakako dodatan izazov za njega. Ali Boris kaže da uprkos toj specifičnoj okolnosti, nije ugrozio zdravlje:
Imam dobre trenere, veoma stručne, imao sam i tim lekara iza sebe. Desio mi se dva ili tri puta pad imuniteta, pa sam neke trke radio pod temperaturom, naravno sve to uz konsultacije sa doktorima i određenim analizama.
Nijednog trenutka nisam narušio zdravlje i sa te strane sam stvarno prezadovoljan. Sve je išlo po planu, onako kako smo zamislili od prvog do poslednjeg dana.
Od kako je najavio svoj plan, Borisova ideja je naišla na veliki odziv i mnoštvo ohrabrujučih reakcija. Nebrojeni su ljudi želeli da ga podrže, makar i samo ohrabre, ako već ne mogu više od toga da učine.
Ja nisam imao predstavu da će biti toliki odziv i pažnju. Ja sam prošle godine objavio na društvenim mrežama šta ću uraditi, čisto da ljudi budu upućeni jer je sve humanitarnog karaktera. Međutim, to je dobilo ogromnu medijsku pažnju u celoj Srbiji.
Ljudi su u čudu. Mislim da su neki smatrali da ću odustati. Ali ja sam nedavno objavio da krećem u sredu i to je opet krenulo na mrežama i u medijima. Sad su ljudi fascinirani. Iz svih krajeva zemlje su me kontaktirali i pisali, davali podršku.
Bilo je i nekih kritika, da ja to radim zbog lične promocije ali naučio sam da to zanemarim. Mene to ne zanima, živim normalan život, medijska pažnja, meni lično nije potrebna. Čak mi je to sad i jako naporno jer nisam navikao – dodaje Gujaničić.
On iz Smedereva kreće 1. maja. Od 10 sati je okupljanje na trgu kod crkve Svetog Georgija. Tom prilikom biće postavljene kutije za humnitarne prioge, a u 11 Boris će krenuti za Ostrog. Prva destinacija je Mladenovac.
Ideja je da 12. maja, na praznik Svetog Vasilija Ostroškog stigne u manastir u Crnoj Gori. I da u međuvremenu proda 530 kilometara koje će do tamo istrčati.
Jedna fondacija je već otkupila sve kilometre i biće uplaćeno 500 000 dinara za lečenje Matije Zotovića i Anđeline Petrović. Oboje su deca iz Smedereva kojima je potrebna pomoć za lečenje.
Uz to, Boris će svakoga dana putem društvenih mreža prodavati kilometre koje je prošao, a mogu da ih otkupe sva pravna i fizička lica.
Novac sakupljam za Matiju i Anđelinu, od početka se spremam za to zbog njih. Po 1000 dinara je jedan kilometar, ja ću svakoga dana objaviljavati koliko sam prešao i to što pretrčim ću prodavati.
Nosiću i majice sa brojem za SMS gde će moći da se pošalju poruke, broj 92 na 2407, da oni koji me vide usput mogu da se priključe akciji. Ja se nadam da sam pokrenuo ljude na humanost, 200 ili 1000 dinara nije mnogo da se izdvoji, a nekome će mnogo značiti. I zato molim sve da se uključe – poručuje Boris.
I u Crnoj Gori ga iščekuju. Trener koji je uradio plan i program priprema je baš iz Nikšića. Boris je nedavno trčao Ostroški polumaraton i u tamošnjoj parohiji dočekan je oberučke.
Dan Vasilija Ostroškog je veliki praznik, uvek se svetkuje 12. maja i po pravilu okuplja veliki broj vernika. To će Borisu, kako kaže, donekle pomoći u tome da skrene pažnju sa sebe jer ponavlja – nije bitan on:
Meni je cilj da se prikupe sredstva. Ja nisam važan, ovo radim božijom voljom i idem Njegovim putem.
A priča je tako i počela prošle godine – „sama od sebe“, kao božija volja. Boris se pripremao za neke drugačije trke (bio je polumaraton u Kragujevcu), ali mu je, kako kaže, poslat znak i poruka da baš ovo, na taj način uradi i krene put Ostroga.
Svi koji žele da podrže Borisa, mogu 1. maja da dođu između 10 i 11 sati na trg, da ga zajedno ispratimo i poželimo mu sreću na putu dugom 500 kilometara.
Smeštaj je najvećim delom dobio besplatno
„Imam obezbeđen smeštaj, ljudi su mi izašli u susret, sve je organizovano. U celoj Srbiji sam bukvalno za 12 sati rešio sav smeštaj, biće besplatan, a u Crnoj Gori plaćam samo tri prenoćišta.
Ja sam bio spreman da platim svako prenoćište. Ne zameram onima koji će mi naplatiti, oni od toga žive, razumem sve i nikoga ne osuđujem. Odlučili smo da neću ići sa pratnjom, nego će mi prijatelji i poznanici od mesta do mesta prenositi stvari tako je lakše“ – napominje Boris.
Mladi Smederevac Boris Gujaničić trči do Ostroga za bolesne mališane
Boris Gujaničić aktivno trenira za humanitarnu trku do Ostroga