Biciklom od Smedereva do Konstance, Andrija Ilić – drugi deo

Na SDCafe-u ste mogli da pročitate prvi deo putovanja našeg sugrađanina, koji se osmelio na veliki biciklističi poduhvat.

Biciklom od Smedereva do Konstance, iz ugla našeg sugrađanina Andrije Ilića – prvi deo

Drugi deo vožnje naš sugrađanin Andrija Ilić prešao je kombinovanim rutama kroz Rumuniju i Bugarsku. Trasu je često određivala nemogućnost pronalaska smeštaja, jer su ovo manje naseljena i često seoska naselja, pa bi Andrijini uputi sigurno bili od koristi ako se nađete u ovim krajevima. U nastavku teksta pročitajte izazove sa ovog dela putovanja.

„U Bugarsku se ulazi blizu mesta Vidin, u kome se pauza može napraviti kraj tvrđave Baba Vida, srednjevekovnom utvrđenju na obali Dunava. Prelaskom preko mosta Vidin-Kalafat prešao sam u Rumuniju i tu proveo petu noć. Dalje sam vozio kroz Vlašku regiju, koja je većinom ravničarska bez mnogo saobraćaja. Sela često imaju samo jednu ulicu, a lokalno stanovništvo kao glavno prevozno sredstvo koristi upregnute konje ili magarce, što me je iznenadilo. Ovde nema razloga za česta zaustavljanja, pa se predviđene deonice brzo prolaze. U jednom od tih sela, Bečet, sam prespavao. Inače, nije lako naći smeštaj u ovom delu Rumunije pa bih vam preporučio da na vreme proverite, kako bi dobro isplanirali vožnju.

Put vodi preko reke Olt koja ima peščanu plažu. Reka nije duboka i nije previše brza pa se u njoj može potražiti spas od vrućine. Na više mesta moguće je preći trajektom u Bugarsku, na čijoj strani se nalaze brežuljkaste deonice, koje su zanimljivije, ali i zahtevnije za vožnju. Pošto nisam mogao da nađem smeštaj u Rumuniji, morao sam trajektom da pređem u Bugarsku i prespavam u mestu Svištov. Tog dana sam prešao 130 km i ozbiljno su me namučila brda sa Bugarske strane Dunava, jer sam bio navikao na ravnicu sa Rumunske strane.

Za razliku od naše zemlje ni u Rumuniji ni u Bugarskoj ne postoje biciklistički putokazi, koji bi vas obaveštavali kuda da idete, a da pratite EuroVelo stazu. Kako se i kroz Rumuniju i kroz Bugarsku vozi kroz manja mesta, nije svuda moguće plaćanje obaviti karticom, tako da je najbolje imati gotovinu kod sebe. Iako su obe zemlje članice Evropske Unije, euro ne važi u ovim zemljama, pa sam u svom novčaniku imao čak 4 valute.

Vozeći sa bugarske strane Dunava stigao sam do grada Ruse, šestog po veličini grada u Bugarskoj gde sam prenoćio. Nažalost, te večeri je padala kiša pa nisam uspeo da se bolje upoznam sa gradom. Smeštaj se može naći za 30 evra u samom centru grada. Sledećeg dana vozio sam do Silistre, gde je saobraćaj brz, ali ne i tako prometan, pa je vožnja ugodnija. Cela ta deonica kroz Bugarsku je smena uspona i nizbrdica, ne tako ekstremnih, ali za sedmi i osmi dan putovanja dovoljno zahtevne. Asfalt je dobar, a oko vas je samo priroda.

Devetog dana na putu od Silistre ka Konstanci sam opet sam imao poteškoća da pronađem smeštaj, na kraju sam se smestio u Adamklisiju, mada je to možda zbog mog izbora puta. Moguće je doći iz više pravaca do Konstance, a ja sam birao put preko Kobadina želeći da izbegnem putne pravce kojima idu kamioni. Međutim, bio sam iznenađen brojem kamiona koji prolaze kroz mala seoska mesta, tako da je neophodna potpuna koncentracija do kraja, plus pomenuti manjak smeštaja, pa bi možda trebalo izabrati put preko Feteštija.

Desetog dana vožnje Konstanca je osvojena!

Posle 1000 kilometara, vetra u lice, uspona, ravnica, znoja, sunca, konačno sam stigao do Crnog mora. Cilj koji sam zamišljao mesecima, sada je bio ispred mojih očiju. Ovo nije bila samo vožnja biciklom, ovo je bio dokaz šta mogu.

Proveo sam četiri dana u Konstanci, tako da sam imao dovoljno vremena da se upoznam sa gradom. Plaže su široke, peščane i dugačke, a voda plitka tako da se dno oseća i na 100 metara od obale. Najpoznatija plaža je Mamaia. Na šetalištu pored plaže, nalazi se gondola iz koje možete panoramski razgledati obalu po ceni od 35 leja ( oko 850 dinara ).

U blizini se nalazi luna kao i akva park. Za lepe fotografije vredi otići na drugi deo grada koji je udaljen 7 km, gde se nalazi šetalište uz obalu mora, kao i zgrada Kazina iz 20. veka.

Predah možete potražiti u starom gradu, nedaleko od zgrade Kazina.

Na kraju, želeo bih i da se zahvalim svojim drugarima koji su me sačekali na destinaciji i vratili posle ovog kratkog odmora do Radinca. Sa ovog putovanja nosim uspomene koje ne mogu da stanu u tekstove ili fotografije. Nosim situacije koje sam doživeo, ljude koje sam upoznao, gradove koje sam obišao, predele koje sam video i želju da nastavim sa ovakvim pustolovinama.“

Foto: Andrija Ilić

Biciklom od Smedereva do Konstance, iz ugla našeg sugrađanina Andrije Ilića – prvi deo