Da je osigurao ogradu na vreme, do sada bi bio milioner – tako, u šali, razgovor na ovu temu započinje naš sugrađanin Aleksandar Radojičić.
On se, decenijama unazad suočava sa velikim problemom u porodičnoj kući u ulici Lukijana Mušickog broj 122 jer se ona nalazi na samoj „lakat krivini“. I do sada se tu nebrojeno puta dešavalo svašta, od blažih varijanti da iz vozila na krivini poispadaju razne stvari pa do toga da vozači izgube kontrolu potpuno i završe u dvorištu Radojičića. Kako dodaje, on je često na relaciji Smederevo – Beograd ali je majka uvek kod kuće pa povremeno doživljava neprijatne događaje.
Od kad znam za sebe tamo udaraju u ogradu. Razlika je samo u tome što je nekada bilo manje vozila, pa se ti ljudi, kad se to dogodi sami jave, dođu i popravimo ogradu. Sada su to ozbiljni udarci, veće štete i veća opasnost. I više niko ni ne staje nego samo zbrišu. Prošle godine u februaru su uspeli ne samo da udare u orgadu već i da prolete preko travnjaka, udare u kuću i izvale jedan od dva betonska stuba koji drže terasu, a otkinut je i jedan deo gelendera. Mama je spavala, a taj ko je to učinio je pobegao.
Zvali smo policiju, na licu mesta su pronašli delove automobila, ustanovili su i koja je marka u pitanju. Na obližnjoj kameri se ne vidi ništa već samo da neki auto proleće. Posle nekog vremena su samo zaboravili na sve to i više nas niko nikada nije kontaktirao. Mi saznali sve jer je komšija vraćajući se iz noćne smene video da je po vozača, nekog mladića, došao otac i taksi i da su auto nekako uspeli da otkotrljaju odatle.
Pa i sad baš pred Božić sam Badnje veče proveo nameštajući ogradu – opet je neko udario. A pre toga, svih ovih godina tu je ispadalo po krivini svašta, bicikle i alate smo nalazili, jednom dve gajbe hleba. Nema pravila, između dva veća takva događaja poneka prođe i dve godine, ali se u međuvremenu zaređaju tri takva manja slučaja za nedelju dana. Odavno ne brojimo – priča nam Aleksandar.
I nikada, niko nije odgovarao ni na koji način, niti je snosio troškove za pričinjenu štetu. Naprotiv, sada se mahom samo na brzinu okrenu, odu i nikom ništa, čak i onda kada ih neko od ukućana vidi ili se to dogodi pred njim.
Kako dodaje, on je voljan da učini sve što je do njega da se nađe neko rešenje pre nego što dođe do tragičnih posledica. I ranije je pokušavao, ali nije uspeo u tome, a sada je spreman da ode i korak dalje ako treba i da potpuno zatvori tu ogradu i ne koristi je kako bi tu mogla da se postavi neka prepreka.
Mogao sam ja tu i ranije da stavim neku jaču prepreku ili ogradu od betona, nisam hteo da neko ne bi izgubio glavu na tom mestu. A 2000. godine sam po komšiluku skupljao potpise za peticiju da tražimo ležećeg policajca, ali su nam rekli da nema uslova za to jer je uzbrdica tu. Svi znamo da ima mnogo ulica koje su takođe na uzbrdici i imaju ležeće policajce. Stavili su tada znak da je oštra krivina na levo. Ali to nema mnogo efekta.
Digao bih ruke od ograde, zanemario bih to, pa nek nadležni postave bankinu, šta god treba, samo da prestane ovo što se dešava. Par puta je bila situacija da su nam na deset centimetara ispred male kapije za ulaz u dvorište upadala vozila – kad smotaju pa se izvuku nekako da ne udare direktno u ogradu. Jednom je neko, odavno, pre nego što je tu bio Newpress uspeo da udari u to dvorište preko puta. Bila je bašta, dečko je upao i nisu mogli da ga izvuku, sutradan je traktor dovezen da izvuče vozilo. Par puta se desilo kad su nam deca bila mala, da smo se pakovali za put tu u dvorištu, da ne prođe ni 15 minuta od kako smo otišli, a mama pozove da nam kaže da je neko udario baš tu gde smo bili – seća se Aleksandar.
Čitav taj deo je nepregledan, a nekadašnji ivičnjaci su sada spali na nivo asfalta. Njemu je u jednom trenutku palo na pamet i da sam stavi betonske ivičnjake i ankeriše ih, ali pitanje je da li bi smeo da tako nešto uradi na javnoj površini, pored kolovoza.
Po njegovom mišljenju, ovo se događa ponekad zbog vozača koji nemaju mnogo iskustva i pomisle da je ovo produžetak ulice, ali je većinom reč o neopreznima i onima koji se ne kreću u skladu sa uslovima na tom delu ulice jer voze prebrzo. Pošto se kolovoz odavno ne pere, na ovom mestu su i naslage šodera koji se odozgo uz kiše sliva, pa je opasno i zbog proklizavanja.
U svakom slučaju, Aleksandar želi da još jednom apeluje na sve nadležne da se nešto preduzme kako bi se izbegla tragedija, a veruje da će stručni umeti da pronađu pravo rešenje.
