U organizaciji udruženja „Razbijanje tišine“, u Etno klubu, neke od uspomena iz veoma dinamične karijere evocirao je arheolog iz Smedereva, dr Ilija Danković.
Naravno, njegov rad obeležila je strast prema istraživanju i rimskoj provincijalnoj areheologiji, naročito u kontekstu položaja žena i njihovog identiteta u antici.
Kao deo ekipe istraživača iz Viminacijuma, imao je prilike da dosta putuje, ali Južna Amerika je na njega ostavila utisak koji se ne može porediti sa drugima. Zato je, ovom prilikom, sugrađanima i sugrađankama prikazao svoj putopisno dokumentarni film koji sumira upravo te posete:
Putovanja u Južnu Ameriku, meni i mnogima sa ovih prostora su kao neki magnet, nedosanjani san, osećamo neku konekciju sa tim kontinentom. Tako je bilo i u mom slučaju.
Još odmalena, dok sam učio i crtao zastave južnoameričkih zemalja, čitao knjigu „Ekspedicija Orinoko Amazon“, ’98 gledao Čilaverta i navijao za Paragvaj. I na kraju, arheolog u meni je verovatno maštao da će jednog dana otići na taj kontinent i iskopavati nešto.
To se na žalost, to se nije dogodilo. I to je bilo moje prvo veće razočarenje kada sam shvatio da kod nas ne postoje predmeti Srednje i Južne Amerike. Postao sam u međuvremenu arheolog i morao da se zadovoljim putovanjima po Evropi.
U jednom trenutku smo počeli da putujemo sa izložbom koju je organizovala Vlada Republike Srbije – Ministarstvo kulture, a Arheološki institut u kome radim i Viminacijum su bili nosioci.
Ta izložba je išla po Evropi, bila u Severnoj Americi, a onda se pročulo da se selimo u Južnu Ameriku. Nadao sam se potajno da će me poslati bar na kratko na neku od destinacija. Na kraju sam išao u pet zemalja. Na tome sam beskrajno zahvalan – kazao je Ilija.
Za ovaj susret, sa namerom je odabrao Paragvaj kao glavnu temu jer se o ovoj državi malo zna. On se, poručuje, zaljubio u tu zemlju: „Sad da mi neko ponudi da se selim tamo, ne bih mnogo razmišljao“ – poručio je Danković.
U nastavku se Ilija prisetio kako je to izgledalo: Buenos Ajres, pa Asunsion u koji su sleteli posle ponoći. Kako kaže, i dan danas oseća specifičan, slatkasti miris tamošnjih prašuma.
Poseban utisak, na njega je ostavio Padre Zanardini, neverovatno interesantna osoba kakva se sreće jednom u životu. Bio je domaćin, učitelj i vodič Iliji i njegovim kolegama.
On je sveštenik, misionar, koga je Vatikan osamdesetih godina prošlog veka poslao da pokrštava Ađoreo Indijance u Paragvaju.
Zadatak je bio da tamo provede pet godina. Ostao je tih pet, pa još pet godina, van svake civilizacije.
Na kraju je napisao njihov prvi rečnik i postao najveći stručnjak za Indijance u Paragvaju, njihov veliki zaštitnik i jedan od najuticajnijih antropologa.
Nizale su se u nastavku fotografije i priče o načinu i shvatanju života, tradiciji i kulturi Južne Amerike, lepim predelima i ponekoj ružnoj istini o tome koliko ljudi mogu biti surovi jedni prema drugima.
Spomenimo na kraju i to da je međunarodna izložba čiji je Ilija bio deo, izuzetan primer promocije našeg kulturnog nasleđa.
“Journey to the past – Itinerarium Romanum Serbiae – Viminacium“ (Putevima rimskih imperatora u Srbiji), kada govorimo o Južnoj Americi, od 2015. do 2017. prikazana je u Urugvaju, Argentini, Paragvaju, Čileu, Brazilu, Peruu i Boliviji.
foto: SDCafe.rs