Ovo je, nažalost, još jedna priča o sumornoj stvarnosti u kojoj živimo, ali i o našim tužnim naravima. Naime, krajem prošlog meseca Odbojkaški klub „Smederevo Carina” na svojoj fejsbuk stranici oglasio se saopštenjem u kojem su naveli da su, zbog loše finansijske situacije, odnosno manjka sredstava, prinuđeni da iduće sezone odustanu od takmičenja u Prvoj ligi (drugi rang takmičenja).
Ne bi to bilo ništa čudno, jer smo već više puta pisali o, najblaže rečeno, lakrdiji oko raspodele para iz gradskog budžeta. U tim našim člancima smo tačno označili tragikomične primere iz fudbala, kuglanja, borilačkih veština i još nekih sportova, kao i katastrofalan odnos prema vodećim klubovima iz odbojke, košarke i veslanja koji su decenijama (ne toliko u poslednjoj deceniji…) pronosili slavu naseg sporta i našeg grada. Ovo saopštenje OK “Smederevo Carina“ sve to i potvrđuje.
U objavi se, između ostalog, navodi da je „Upravni odbor OK Smederevo Carina doneo tešku odluku da u narednoj sezoni ne nastupi u takmičenju Prve lige Srbije zbog nedovoljnih finansijskih sredstava za normalno funkcionisanje kluba… Suočavamo se sa situacijom u kojoj raspoloživa sredstva nisu dovoljna ni za pokrivanje osnovnih troškova takmičenja, organizacije utakmica i putovanja, a kamoli za obezbeđivanje stipendija igračima i stručnom štabu, što je neophodno za održavanje kvalitetnog prvoligaškog nivoa“. Nakon zahvalnosti privrednicima, prijateljima kluba i drugima, u saopštenju se ističe, citiramo: „Posebnu zahvalnost upućujemo Gradu Smederevu na dosadašnjoj podršci”!?
Našu pažnju izazvala je paradoksalna činjenica što Upravni odbor kluba, potpuno apsurdno, ne sme ni u koga da uperi prst i da zainteresovanu javnost obavesti – „oni su krivi što nam se ovo dogodilo”. A svi znaju ko je kriv… I tvorac saopštenja to zna. Ali se teško bori, „od nemila do nedraga”, birajući svaku reč kako se slučajno ne bi zamerio onima kojima se nikako i ništa „ne sme zameriti”.
Tako da je saopštenje, malo ćemo karikirati i našaliti se, zapravo u stilu: Izvinjavamo se što obaveštavamo javnost da se više nećemo takmičiti u Prvoj ligi, izvinjavamo se što nemamo dovoljno para za takmičenje, izvinjavamo se što smo se drznuli to uopšte i da pomenemo, ali poštovani publikume – nemojte ni slučajno da pomislite da je Grad kriv zbog toga! Bože sačuvaj, taman posla! Grad je dao koliko je mogao, mi stvarno ne znamo ko je kriv, ali znamo da vlast u ovom gradu sigurno nije. Mi ćemo sada lepo u „beton” ligu, mi baš volimo da igramo tu ligu, što da ne, nikakav problem, i to je za ljude… Tako nam nedostaje jedan Nušić za ova vremena. Mada je on čovek, davno već, sve to opisao. Mi pak ne možemo ovde da se ne pozovemo na još jednu čuvenu repliku iz „Balkanskog špijuna“ – „Đura će ti oprostiti što te je tukao”. Ili da prevedemo na konkretan slučaj – Ako budete dovoljno dobri, Grad će vam oprostiti što vam nije dao pare, Grad će vam, možda, oprostiti i što ste se usudili da napustite ligu i objavite ovo „opasno“ saopštenje (sada pred izbore) i tako unesete nemir i nezadovoljstvo u odbojkašku javnost (čitaj – birače). Očigledno da Ilija Čvorović ima odgovor na svaku situaciju naše današnjice.
Osvrt iz drugog ugla
Druga stvar iz ovog saopštenja koja ostavlja malo gorak ukus u ustima jeste ta da, oni neupućeni, mogu iz njega da pomisle da je vrhunska odbojka u Smederevu počela da se igra 2014. godine. Ne. Upravo suprotno. Vrhunska odbojka u ovom gradu se igrala decenijama pre 2014. godine, a period od 2014. godine naovamo se neće previše pominjati u istorijskim odbojkaškim čitankama.
„Majstori sa Dunava“ je bio naziv koji su svi u staroj Jugoslaviji, a i kasnije, koristili za Odbojkaški klub Smederevo. Za mlađe posetioce našeg portala koji eventualno ne znaju, da kažemo da je taj klub decenijama igrao u elitnom rangu takmičenja.
Godinama se tražila karta više za tribine kultne sale Tehničke škole u kojoj su redovno „padali” Vojvodina, Partizan, Crvena zvezda, Budućnost, Budvanska rivijera, Radnički iz Kragujevca, Ribnica… Da, karta više. Tada su se karte za utakmice odbojkaša prodavale i uvek je bila krcata Tehnička škola.
Neke starije kolege, novinari iz našeg grada (nekada je u našem gradu, verovali ili ne, bilo i mnogo „pravih” i kvalitetnih novinara) dan-danas spominju reči čuvenog Nikole Marića, dugogodišnjeg direktora OK Vojvodina iz Novog Sada (tada jedan od najboljih evropskih klubova), koje je zabrinuto izgovorio u nekadašnjoj kafani „Kod Milanka” (prostor gde je sada Javno stambena agencija), dok je „ubijao” tremu viskijem pred meč sa Smederevom: „Toliko velikih utakmica imam iza sebe, ali uvek kada dođem ovde u grotlo Tehničke škole, noge mi se odseku. Vas uopšte ne interesuje što smo mi Vojvodina, nego uvek izginete da nas pobedite – i igrači i navijači”.
Dva puta je OK Smederevo igrao finalni turnir nacionalnog kupa. Prvi put su početkom 90-tih godina, predvođeni tada ubitačnim Dejanom Stankovićem u polufinalu nesrećno izgubili od Partizana u taj-brejku, a drugi put desetak godina kasnije kada je u polufinalu, takođe nakon pet setova, bolja bila podgorička Budućnost. Ne treba zaboraviti da govorimo o periodu kada je naša odbojka bila među najboljima na svetu, kada je naša reorezentacije bila svetski vicešampion (1998.), olimpijski prvak (2000.) i prvak Evrope (2001. godine).
Odbojkaški klub Smederevo je više puta bio učesnik plej-ofa, igrao je i Kup Cev-a, a o njegovom renomeu svedoči i činjenica da je početkom 2000-tih bio zvanični, višednevni gost tada najboljeg evropskog kluba Arčelika iz Istanbula. Ne smemo ni da se usudimo da pomenemo neka legendarna odbojkaška imena OK Smederevo, jer bismo bili nepravedni prema stotinama drugih koji su pisali istoriju ovog sporta u našem gradu.
Šta se onda dogodilo? Pa, 2012. godine (ili neku godinu kasnije) nekome je palo na pamet da ugasi OK Smederevo zbog banalnih dugovanja u ukupnom iznosu od oko 3,5 miliona dinara. Kažemo „banalnih” zato što je, recimo, ove godine FK Mladi radnik iz Radinca dobio 18 miliona dinara, a da će se naredne sezone takmičiti u zonskom rangu (četvrti stepen takmičenja). A vrednost u evrima je, govore nam to svakodnevno, ista bila i tada i danas. Zbog jednog stabla, isečena je cela šuma.
Godine i decenije vrhunskih takmičenja i rezultata OK Smederevo naravno da su iziskivali troškove za izuzetne igrače, trenere i sve što je moralo da prati takav ozbiljan klub.
Umesto da se nađe način da se pomogne klubu, došlo se do najpogubnijeg rešenja za smederevsku odbojku – da se klub ugasi. A šta je, u stvari, bio glavni razlog? Politika, naravno. Nećemo dublje ulaziti u priču. Da ne bi politički „ostrašćen” čitalac pomislio da držimo stranu bivšoj vlasti, napominjemo da je i teških 90-tih (ratovi, sankcije) Smederevo imalo superligaša dok su taj klub vodili ljudi iz tadašnjeg režima SPS-a. I da je pod vođstvom tadašnjeg predsednika Slobodana Devića to bio, možda, i najbolji period kluba u istoriji.
Kasnije je OK „Smederevo Carina” dobio ulogu naslednika tog kluba, ali nisu ni približno dostigli visine svog prethodnika. Odmah da kažemo da nisu ti momci iz uprave krivi, oni su sasvim sigurno imali dobre namere, ali su hteli – ne hteli, uvučeni u nešto što je moralo da se završi ovako kako se završilo, saopštenjem o napuštanju takmičenja. Očigledno da se ništa nije naučilo iz prošlosti. OK Smederevo je ugašeno zbog para, sada OK „Smederevo Carina” napušta takmičenje zbog para. Što neko lepo reče, „od Superlige, do super što postojimo”.
Mnogi iz tog novog kluba su ponikli u OK Smederevo, sve su to odbojkaški znalci, vredno su radili, trudili se, istinski vole taj sport, ali ljubav nije dovoljna. Odavno je novac ušao u sport, odavno bez njega nije moguće funkcionisati. A za novac se treba izboriti. Sada kada je muška odbojka u našem gradu spala na najniže moguće grane od svog postojanja, ostaje nama kao Smederevcima i poštovaocima odbojke, da apelujemo na gradske čelnike da hitno pomognu odbojkaški sport kako bi se on ekspresno vratio na stare staze uspeha.
Armija dece trenira ovaj sport, oni i njihovi roditelji ne zaslužuju ovakav tretman grada prema odbojci. Naša je dužnost kao medija da ukažemo na sve anomalije, ljutilo to nekoga ili ne. Svi i sve će biti i proći ali niko nema prava da uništava nešto što su generacije stvarale i što postoji bezmalo čitav vek. Ništa u životu ne počinje „od mene”, „od nas”, a svi što su bili „pre mene” su bili katastrofa, lopovi, prevaranti… Nije lepo. Nije ni tačno. Ovo je samo još jedan dokaz da, ko ne pamti istoriju – sasvim sigurno se ne može nadati ničemu lepom u budućnosti. I na kraju, šta je ljudima u klubovima preče? Da oni sami, budu tu gde jesu ili ono što je u ime i slavu sporta važnije, ono što bi trebalo da bude suština? Jer, njihova politika nezameranja po svaku cenu, čak i kada to znači propast kluba, možda njima lično nosi neki benefit, ali to je izdaja sporta. I ostavlja razorne posledice. Ako klub ne postoji u realnosti i na terenu, ako deci treba da kažete da to što oni znaju, žele i mogu ne znači baš ništa jer se nadalje ne igra, to je najveći gubitak. Sadašnje i buduće odbojke. I tu izvinjenja ne pomažu.
Osipaonički klub se povlači iz takmičenja: Dobili 30.000 za celu godinu
Gradsko takmičenje u atletici okupilo 360 đaka ali za medalje i pehare nije bilo para
Koliko je fudbal bitan ovom gradu? Gledajući budžete klubova – MNOGO