Ljudi su odvajkada naseobine podizali uz reke, a naš je grad, pre šest vekova izgrađen kraj Dunava. Mnogo je njime vode prošlo od tada, danas ponekad možda nismo ni svesni sreće koju imamo, ali to je u postojanju plavog diva tek samo trenutak i sigurno će doći momenat kada ćemo se podsetiti toga da od je od svog prvog dana, Smederevo živelo uz Dunav i od njega. O tome i još nekim zanimljivim detaljima pročitajte u nastavku u tekstu Nikole Tasića Caleta, hroničara istorije grada ali i onog dela njegove istorije svakodnevnog života koji se na Dunavu odvijao…
Značaj vode
Voda je prirodni resurs, voda za piće je osnovna ljudska potreba, a pristup pijaćoj vodi osnovno ljudsko pravo. I ne samo to – čista voda za piće kapitalni je resurs svake države. Inače, kao izvor vode za piće, mogu se koristiti podzemne i površinske vode.
Takođe, voda ima neprocenjiv značaj i presudnu ulogu u evoluciji živog sveta, jer je prvi oblik života nastao u vodi, a ona i dalje ostaje uslov opstanka na Zemlji. Okeani su prirodni regulatori temperature na planeti, zatim, voda omogućava uzgajanje poljoprivrednih kultura i proizvodnju hrane. Srbija i Smederevo spadaju u prostore bogate vodama, to se često navodi. Međutim, podaci pokazuju suprotno. Srbija zapravo spada u vodom siromašnije predele Evrope, dok Smederevo, zahvaljujući Dunavu, ima dobru perspektivu, ali se suočava sa izazovima u raspodeli i kvalitetu. Privid bogatstva dolazi od velikih međunarodnih reka (Dunav, Sava, Drina) koje samo prolaze kroz Srbiju. Preko 91% ukupnog proticaja čine ove tranzitne vode, što znači da Srbija ne može da utiče na njihov kvantitet i kvalitet, jer dolaze iz drugih zemalja. Smederevo je smešteno na obali Dunava, koji predstavlja ogroman plovni i hidrografski resurs. U neposrednoj blizini u Dunav se do 1971. ulivala reka Jezava, a nešto nizvodnije na 1.103. rečnom kilometru, uliva se Velika Morava. Svetski dan voda (World Water Day) obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom Ujedinjenih nacija u decembru 1992. godine, čime UN žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Iako je ovo jako značajan dan, Grad Smederevo se ne može pohvaliti da ga redovno obeležava nekom manifestacijom.
Nastajanje reka
Reke nastaju iz bezbroj planinskih potočića koji imaju podzemne izvore, ali i iz močvara i glečera koji se polako tope. Reka je veliki prirodni vodotok, koji sačinjavaju usečeno korito i vodena masa koja se u njemu kreće od izvora do ušća u drugu reku, jezero ili more. Tako danas većina gradova ima svoju reku. Rim leži na Tibru, Pariz na Seni, London na Temzi, Moskva na reci Moskva, a Njujork se nalazi na oblama reke Hadson. Smederevo leži na ušću reke Jezave u Dunav na kome je Despot Đurađ Branković sagradio grad 1430. godine.
Dunav-reka hraniteljica
Smederevo je imao izvanredne prirodne uslove za ribarenje. Na dohvat ruke bili su Dunav, Jezava, Dunavac, Morava, Kanal Dunav-Tisa-Dunav za navodnjavanje, Provala i mnoge bare i veštačka jezera. Nakon Drugog svetskog rata, ribari u Smederevu su se udružili i osnovali Ribarsku radnu zadrugu. Tačnije, odluku o osnivanju doneo je Narodni odbor Opštine Smederevo 1948. godine. U Zadrugu su ušli svi oni alasi-ribari koji su se i inače bavili ribarenjem na Dunavu, Jezavi, Moravi i drugim većim vodama, ali i drugi ljudi koji su sebe videli kao ribare.
Ribarska zadruga ja dobila ime koje je u punom nazivu glasilo: Ribarska radna zadruga „Heroj Milutinović Ivan“ Smederevo. To ime je dobila i zbog toga što je ribar Dragoslav Tasić-Draga Calion u svojoj mreži pronašao telo postradalog Narodnog heroja Ivana Milutinovića. U Zadruzi su radili i knjigovođa, blagajnik, kontrolor i zaprimači ulova, ljudi koji su primali od alasa ulovljenu ribu.
Dan Dunava – 29. jun
Dan Dunava ustanovljen je 29. juna 2004. godine sa ciljem podizanja svesti o vrednosti i bogatstvu reke i njenog sliva. Tada je potpisina Međunarodna konvencija o zaštiti ove reke i od tada, svake godine, sve zemlje podunavske regije obeležavaju ovaj dan. Plavi Dunav je reka koja se još zove Dunav, Dunărea, Duna, Dunaj, Dunaй, Donau, Danube, zavisno od zemlje kroz koju protiče. Na turskom je Tuna. Sva ova imena dolaze od latinskog izvora Danubius koji je bio rimski bog reka. Dunav počinje od Donauešingena gde se spajaju dve manje reke Breg i Brigah, pa odatle Dunav nosi naziv Donau. Dunav protiče kroz ili čini granicu 10 država: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. Dunavskom strategijom EU, obuhvaćeni su delovi ili čitave teritorije 14 zemalja članica Dunavskog procesa saradnje (Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka Republika, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina). Ove zemlje ujedno su i potpisnice Konvencije o zaštiti reke Dunav, odnosno članice Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. Dan Dunava predstavlja integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. Kampanja proslave Dana Dunava pokrenuta je sa ciljem da se očuva jedna od najlepših evropskih reka i istakne značaj Dunava za život i budućnost preko 80 miliona ljudi koji žive u njegovom slivu.
Manifestacju obeležavaju i mladi i stari, sportisti, umetnici, a svi zajedno, ljubitelji prirode. Druženja obično počinju u prepodnevnim časovima, kada su na delu najmlađi koji prikazuju znanje iz ekologije. Najvažnije je da deca na svet gledaju sa stanovišta ekologije. Broj gradova i opština u kojima se obeležava Dan Dunava varira, od 25 do 28. Ove 2026. godine, oficijelne manifestacije održavaju se u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Banoštoru, Beogradu, Smederevu i Donjem Milanovcu. Zvanični slogan za ovu godinu je Ujedinjeni Dunavom!
Smederevci svom Dunavu
Dunav kod Smedereva teče pravcem zapad-istok od Orešca do Kuliča sa širinom korita od 800 do 1300 m. Kod Smederevske tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i najdublji. Širina velike Smederevske ade je oko 1,2 km, dužina 5 km, dok je Mala ada široka oko 200 m, a duga oko 1500 m. Posle izgradnje Đerdapskog jezera, brzina Dunava je znatno smanjena, pa teče sa ca. 4-5 km/h, a nivoi vode su znatno izdignuti. Došlo je i do bržeg taloženja vučenog i lebdećeg nanosa, pa i do zasipanja i izdizanja rečnog dna.
Dunav pored Smederevskog priobalja protiče u dužini od 45 km, od Orešca na 1124 km, do ušća Morave na 1103 km, i do Kostolca na 1079 km, čineći tako severnu granicu opština Smederevo i Požarevac-Kostolac, odnosno Smederevskog Podunavlja.
Obeležavanje Dana Dunava u Smederevu
Gradovi na Dunavu, od Apatina preko Smedereva do Kladova, ali i mnogi drugi, svake godine proslavljaju Dan Dunava nizom aktivnosti. To su, sada već afirmisane akcije namenjene odraslima i deci, kao što su akcije čišćenja obala reke Dunav i akcije sa radionicama i predavanjima. U Smederevu, Brodarski klub „Metalac“ redovno organizuje i održava dvodnevne jedriličarske regate, koja se jako cene kao veliki doprinos manifestaciji, pa je tokom ovog vikenda održana još jedna takva regata u klasi Optimist. Pre toga, organizuju akcije čišćenja priobalja. Dan Dunava je često i povod da se u Dunavskom parku okupe predškolci koji kroz kreativan rad uče o reci pored koje žive.
Čišćenje priobalja Dunava
Sa aspekta zaštite životne sredine, veliki je broj uticaja koji su uslovili promene na Dunavu, ali se kao glavni mogu navesti: netretirani industrijski otpad, lokacija deponija, nekontrolisane primene mera zaštite u poljoprivredi, izlivanje odnosno curenje opasnih materija, akcidenti, ispuštanje jalovine, intervencije pri uređenju plovnog puta, nepostojanje sistema integralnog monitoringa kvaliteta vode, ostaci potonulih brodova u rečnom koritu. Iz tog razloga kroz veliki broj aktivnosti, prvenstveno edukativnih radionica za decu i omladinu, želi se da ljudi u Smederevu shvate koliko nam je značajna reka Dunav za privredu, poljoprivredu i turizam.
Povodom Dana Dunava, ranije je najavljeno da će Udruženje građana Pokret Tvrđava, Udruženje sportskih ribolovaca ”Smederevac”, Grupe građana i JKP “Zelenilo i groblja” izvešće ekološke akcije čišćenja našeg priobalja u jutarnjim časovima, kako bi se izbegla velika vrućina. Glavne lokacije ćišćenja su potez oko Smederevske tvrđave, Dunavski kej, Pristanište (Stara luka) i prostor kod brodarskog i veslačkog kluba.
Važno je zapamtiti da mi prirodu nismo nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili od naše dece i naša je dužnost da im omogućimo rast i razvoj u čistoj životnoj sredini. Reke su nam čiste onoliko koliko mi to želimo i potrebno je samo malo dobre volje da ih očistimo. Priroda može da nam vrati samo ono što joj dajemo.
Autor:
Nikola Tasić Cale
