Smederevci rođeni krajem 40-ih i početkom 50-ih godina, jako su povezani za dve velike znamenitosti našeg grada. Naime, kada bi se kao deca razboleli, roditelji su ih na lečenje vodili u Higijenski zavod u krugu Bolnice. Tamo su radili lekari na čelu sa dr Natalijom Milosavljević Čampar. Zbog lošeg stanja pomenute zgrade kao i sećanja na velike zasluge dr Natalije, nastala je priča koja sledi…
Između dva svetska rata, u Srbiji je, pa i u Smederevu, u okviru bolnica došlo do osnivanja zdravstvenih zadruga. One su imale zadatak da rade na higijenizaciji naselja, podizanju higijenskih bunara, nužnika, đubrišta i drugog. Radili su na prosvećivanju, naročito omladine, sa ciljem podizanja zdravstevene kulture i zaštite zdravlja naroda.
Posle završetka Prvog svetskog rata, na ime ratne štete, od Nemačke države je dobijena takozvana „Derekova baraka“, koja je podignuta 1928. u dvorištu bolnice u Smederevu u kojoj se i danas nalazi. Pisani podaci govore da je u toj dvospratnoj baraci prvo otvoren Dom narodnog zdravlja i da je podizanju barake najviše doprineo priznati dr Miladin Milić.
U toj baraci započeo je organizovani rad preventivne i primarne zdravstvene zaštite u skladu sa mogućnostima tog vremena. U njoj su bile smeštene vanbolničke službe: antibarična stanica, dečija i školska ambulanta, gde su se obavljali pregledi i lečenje bolesne dece, sistematski pregledi zdrave dece i vakcinacije. U suturenu barake nalazilo se kupatilo sa 10 tuševa koje su koristili zdravstveni radnici, ali i mnogi građani sve do 1944. godine.
Prvi značajni zapisi o preventivnoj zdravstvenoj delatnosti na teritoriji našeg Podunavskog okruga, vraćaju nas u daleku 1943. godinu. Iz njihovog okrilja nastali su dispanzeri, domovi zdravlja, higijenski zavodi, antituberkulozni dispanzeri. U navedenoj baraci, nastala je prva Bakteriološka stanica, a zatim i Higijensko-epidemiološka služba, koja je zvanično formirana 1946. godine na čelu sa mikrobiologom dr Natalijom Milosavljević. Zato se ta godina beleži kao početak rada Zavoda.
Higijenski institut u Beogradu je 1961. godine transformisan u Zavod za zdravstvenu zaštitu i dobio ulogu Republičkog preventivnog zdravstvenog centra. U okviru tih organizacionih promena, 1963. godine, Sreski higijenski zavod u Smederevu prestao je sa radom. Dva zavoda, u Smederevu i Požarevcu, prerasla su u Sreski higijenski zavod u Požarevcu iz kojeg je nastao današnji teritorijalni Zavod za javno zdravlje Požarevac i dobio regionalni karakter. Njegova uloga je i dalje, sprovođenje preventivne zdravstvene delatnosti za teritorije Braničevskog i Podunavskog okruga. U Smederevu su iste 1963. godine, bakteriološka laboratorija i higijensko – epidemiološka služba, pripojeni Medicinskom centru Smederevo.
Dr Natalija Milosavljević Čampar – izuzetna žena, sjajan lekar
Natalija Milićević – Milosavljević je rođena 1897. godine. Njen otac Milutin je bio učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata, odakle se vratio kao ratni vojni invalid. Država je tada uvela kao pomoć vojnim invalidima iz rata da njihovu decu školuje na inostranim univerzitetima. Natalija je bila veoma dobar đak i pošto je bila jako ambiciozna, otišla je u Monpelje da studira medicinu. Rodila je četiri sina, ali je ceo život patila što nije imala ćerku. Mnogo je radila kao i njen suprug Božidar Milosavljević Čampar, pa je decu čuvala baba Žanka. Natalija je bila veoma stroga žena. Decu je vaspitavala da znaju i muške i ženske poslove, sve one koje je ona učila u internatu. Sva četvorica su kuvala, prala, peglala, umeli su da šiju, vežbali govorništvo i čitali po jednu knjigu nedeljno. U kući se govorio i francuski jezik, zbog njenog porekla, a neki od sinova su govorili francuski kao da im je maternji.
Odmah posle završetka Drugog svetskog rata, a na inicijativu Centralnog higijenskog zavoda i Ministarvstva zdravlja 1945. godine u Smederevu osnovana je Higijensko-epidemiološka stanica. Ona je za svoju glavnu aktivnost imala borbu protiv tada vodećih zdravstvenih problema, kao što su bili pegavac, endemski sifilis, malarija i druge parazitske bolesti.
Dr Natalija Milosavljević, poznati i priznati bakteriolog i epidemiolog, učetvovala je direktno u osnivanju epidemiloških službi u više mesta u posleratnoj Srbiji. Pisani podaci govore da je dr Natalija od 1946. bila osnivač Higijenskog zavoda u Smederevu, od 1953. rukovodilac, a nešto kasnije 1955. godine i direktorka te ustanove.
Najveći broj autora kada sastavljaju neku opriču, trude se da budu objektivni, ali ih u tome ponesu i neke subjektivne činjenice. Tako je i samnom, pa ću ja ovde navesti i moja divna sećanja na dr Nataliju Milosavljević Čampar. Verovatno po zadatku, neposredno posle Drugog svetskog rata, bračni drugovi, doktori Božidar i Natalija Milosavljević Čampar, došli su u Smederevo i radili u Bolnici. Božidar je radio kao lekar-hirurg, a njegova supruga Natalija je radila u tek osnovanoj Higijensko-epidemiološkoj službi.
Međutim, zbog nedostaka lekara i velike posleratne ugroženosti zdravlja, naročito dece i omladine, Božidar i Natalija Milosavljević Čampar su, u zgradi Pante Dasukidisa (ulica Miloša Velikog 14.), imali i svoju ordinaciju. Mnogi roditelji, pa i moji, su nas, predškolsku i školsku decu, odvodili na lečenje u tu ordinaciju. Kao dečak tih godina (50-tih) sećam se dr Božidara i dr Natalije, koji su bili jako stručni lekari. Sa druge stane, oni su bili jako dobri u prilazu deci, jer su nas svojim blagim pristupom i lepim rečima ohrabrivali. Prepisivali su nam lekove, a našim roditeljima su govorili kako da postupaju sa nama, šta i kad od lekova da nam daju.
Dr Božidar Čampar je bio pravi gospodin, srednjeg rasta, prijatnog izgleda, nešto punačkiji, ali elegantan i nadasve staložen čovek. Jednom, kad me je majka pozvala – Kolja…, on me je upitao: „Pa, kako se ti ustvari zoveš?“ Ja sam mu otresito odgovorio: „Ime mi je Nikola!“ – što je kod njega izazvalo drag osmeh. Dr Natalije se sećam kao divne gospođe, ali i blage i pristupačne žene i majke. U pricipu deca i nisu baš volela odlaske kod lekara, ali kako je ona umela sa nama i imala jedan divan pristup, to onda i nije bio neki veliki problem.
Posle svega izloženog, imajući na umu da je Dekerova baraka skoro već čitav vek svedok istorije, Gradska uprava i Smederevska bolnica „Saveti Luka“, u čijem se dvorištu nalazi ta zgrada, treba hitno da nađu materijalna sredstva i da je obnove, urede enterijer, a posebno eksterijer! Koliko se zna, zgrada je i danas u funkciji i tamo rade Oftamološka ambulanta i Patologija, ali je prostor u jako lošem stanju. Iako ova zgrada nije na listi najznačajnijih kulturnih dobara u Smederevu, zbog visoke važnosti, istorijske i kultorološke vrednosti, ovde bi možda autoritetom i zalaganjem dodatno mogao da pomogne Regionalni zvod za zaštitu spomenika kulture.
Istovremeno taj kultorološki i gest dobre vojle, treba da nam vrati lepo sećanje na zaslužnu građanku Smedereva, dr Nataliju Milosavljević Čampar i da joj se javno oda zasluženo priznanje.
Autor:
Nikola Tasić Cale
1 comment
Mi građani Smedereva nismo svesni koliko smo srećni što imamo Nikolu Tasića koji piše o starom Smederevu. Čika Cale, poznajem Vas i lično i ovim putem želim da Vam se zahvalim na divnom članku o mojoj baki, dr Nataliji. U vremenu kada uspomene brzo blede, Vi ste uspeli da ovim tekstom vratite u život uspomenu o meni dragoj osobi. Posebno me je dirnulo što se iz vaših rečenica osećaju poštovanje, pažnja i ljudska toplina, kako prema dr Nataliji, tako i prema zgradi barake. Moje bake više nema, a ta baraka odoleva zubu vremena. Niste napisali samo članak, sačuvali ste trag o jednom vremenu i jednom lekaru, hrabroj i plemenitoj ženi.
Ana Lazevski