Biblioteka je rasla zajedno sa gradom: Najdugovečnija smederevska ustanova traje 180 godina

U proteklih desetak dana, Narodna biblioteka Smederevo slavila je 180 godina trajanja. Svečana akademija je održana 24. aprila u Centru za kulturu. Dobrodošlicu okupljenima poželela je Višnja Rajković Mrdaković, rukovodilac Dečijeg odeljenja koja je ovom prilikom bila i moderator programa, a prisutne je podsetila i na neke od najvažnijih momenata u dugom postojanju smederevske Biblioteke koja je inače, osnovana odmah nakon beogradske, kao drugo formirano čitalište u Srbiji.

Postoje datumi koji se pamte, godine koje obeležavaju vreme. Ali retke su institucije koje svojim trajanjem postaju vreme samo. Narodna biblioteka u Smederevu jedna je od njih. Njena priča započinje davno, 1846. godine u vremenu kada je Srbija tek oblikovala svoje kulturne i prosvetne temelje. U tadašnjem Smederevu, među ljudima koji su razumeli značaj pisane reči nastala je ideja da knjiga mora biti dostupna. Da znanje mora biti deljeno. I da kultura mora imati svoje uporište. U takvom vremenu, ideje o značaju obrazovanja i dostupnosti knjige, pronalazile su svoje zagovornike u najumnijim ljudima doba. Među njima je bio Dositej Obradović čija je prosvetiteljska misao duboko uticala na razvoj bibliotekarstva i kulture čitanja u Srbiji. Vođena tim duhom, i smederevska biblioteka nastaje kao izraz potrebe jednog društva da se uzdigne kroz znanje. U početku skromna, ali vođena velikom vizijom, biblioteka je rasla zajedno sa gradom. Njene police nisu bile samo mesto gde se čuvaju knjige, već prostor u kojem se oblikovala svest jednog društva u nastajanju. Tokom druge polovine 19. veka u vremenu buđenja nacionalne kulture i jačanja obrazovanja, biblioteka je postajala sve značajnija tačka okupljanja. U njoj su se susretali učitelji, đaci, činovnici, trgovci, svi oni koji su verovali da se napredak gradi znanjem. kroz 20. vek, biblioteka je prolazila uz teške, izazovne periode. Ratovi su donosili razaranja, ali nisu uspeli da ugase ono što je najvažnije – potrebu za knjigom i znanjem. Fond je obnavljan, prostor ponovo ispunjavan, a vrata biblioteke su ostajala otvorena. U decenijama koje su usledile, Narodna biblioteka Smederevo se razvijala u savremenu, kulturnu ustanovu, širila je svoje fondove, unapređivala rad sa korisnicima, organizovala književne večeri, izložbe, programe za decu i mlade – kazala je Rajković Mrdaković i dodala da je Biblioteka postala ne samo mesto čitanja, već susreta, dijaloga i stvaranja. Ujedno, u vremenu digitalnih tehnologija i brzih promena, ustanova spaja tradiciju i savremenost, ali ostaje ono što je oduvek bila, pouzdan oslonac svima koji traže odgovore, inspiraciju i smisao.

Direktorka Olivera Stajić podsetila je na to da tradicija biblioteke u našem gradu seže u srednji vek jer je na srednjevekovnom dvoru svoje prestonice, Đurađ Branković imao svoju biblioteku, dok je ta ideja u formalnom smislu, javno organizovanog čitališta, vekovima kasnije ta ideja dobila svoj oblik 1846. osnivanjem Smederevskog čitališta, prve ustanove kulture u našem gradu.

Od tada do danas, prolazila je kroz različite faze, menjala nazive i prostore, delila sudbinu ovoga grada. Preživela najteže trenutke poput razaranja 1941. kada je uništen ceo fond. Ali kao i Smederevo, uvek je nalazila snagu da se obnovi i nastavi da traje. I upravo u tome je njena najveća vrednost. Danas je to savremena, živa ustaova, sa bogatim fondovima, razvijenim programima i hiljadama korisnika, ali istovremeno i čuvar izuzetno vrednog kulturnog nasleđa. Naš Fond stare i retke knjige predstavlja jedno od najznačajnijih bogatstava biblioteke, zbirku u kojoj se nalaze dela koja svedoče o istoriji, jeziku, kulturi, istoriji našeg naroda kroz vekova poput Stematografije iz 1741. Dve najstarije knjige su na italijanskom jeziku, „Božanstvena komedija“ Dantea Aligjerija iz 1544 i „Oslobođeni Jerusalim“ iz 1626. Posebno mesto u našem fondu zauzima fotolitografsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, jednog od najznačajnih spomenika srpske pismenosti. Činjenica da se jedan takav primerak nalazi u našoj bibilioteci, svrstava nas među retke ustanove koje imaju čast da čuvaju takvo kulturno blago. Ali biblioteke nisu okrenute samo prošlosti. Prateći trendove, stalno se menjamo, dovodimo aktulne pisce, stvaraoce, organizujemo programe za sve generacije, radimo na digitalizaciji naše kulturne baštine i otvaramo je široj javnosti. Posebno smo ponosni na programe koji podstiču ljubav prema čitanju, kao i na negovanje zavičajne građe koja  čuva identitet našeg grada – istakla je Olivera Stajić.

Posebno mesto u životu biblioteke pripada onima koji je obogaćuju, ne samo darujući joj knjige već i gradeći sa njom trajne veze, to su, kako je poručeno, njeni tihi zadužbinari. Jubilej je bio prilika da se uruče zahvalnice brojnim institucijama i kolektivima koji su oplemenili rad i fondove Biblioteke (Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Matice srpske, Grad Smederevo, Telekom Srbija, Centar za kulturu, JKP Zelenilo i groblja, NewPress, Digitart, Delfi knjižare, Creative mind). Zahvalnost je iskazana i pojedinicima darodavcima (Verka Đinović, Aleksandar Janković, Miša Kraupa, Vera Nešić, Miomir Vlajić) kao i saradnicima (Dragan Pavlović, Vladimir Jelić).

Tradicionalno, nagrađeni su i oni koji u vremenu brzih informacija i površnog čitanja, ostaju verni knjizi i volji za znanjem. Najaktivniji čitaoci u protekloj godini bili su, sa Pozajmnog odeljenja, Mirjana Jozić, Aleksandar Stojković i Aleksandar Pavić. Na Naučnom odeljenju priznanje je pripalo Veljku Vasiljeviću. U deset bibliotečkih ogranaka izdvojili su se Maja Filipović, Violeta Milenković, Gordana Stojković i Nadica Maslenak. Na Dečijem odeljenju, kao izuzetno posvećeni čitaoci, nagrađeni su Danica Nikolić i Pavle Trajković Cvetković koji je do sada ima već 105 pročitanih knjiga.

U muzičkom delu programa, a na uživanje publike, nastupila je profesorka MŠ „Kosta Manojlović“ Nevena Branković, dok su kompoziciju „Španski ples“ izvele profesorka gitare MŠ „Kosta Manojlović“ Milena Janković i učenica Danica Ševo.