Od Nušićevog detinjstva kada je budući velikan baš ovde gledao pozorišne trupe i upijao scenu, glumu i teatar, pa do današnjih dana, Smederevo i dalje ima isti, neostvareni san o pozorištu. Naravno, bilo je, a i sada ima više amaterskih pozorišta kod nas, ali ozbiljnog, gradskog, što znači finansijski obezbeđenog uz sva potrebna ulaganja, takvo pozorište još uvek nemamo. Zašto? To je jedna od tema novog izdanja podkasta „Van okvira“ u kome je gostovao Dušan Vulić, direktor pozorišta PATOS koje je definitivno najprepoznatljivije ime u smederevskom pozorišnom svetu.
Međutim, umesto da četvrtu deceniju postojanja dočeka i obeleži kako dolikuje, imajući na umu sva dosadašnja postignuća, nagrade, priznanja, hvale koje su bile glasne na prostorima mnogo udaljenijim od Smedereva, PATOS (ponovo) proživljava nimalo bezbrižne dane. O potpunom nipodaštavanju njihovog rada ali samim tim i publike, značaju rada sa decom i omladinom, tome zašto pozorište često bude kolateralna šteta u političkim previranjima, kao i o istini o smederevskim festivalima – onima koji su bili i onima koji sada jesu, Vulić je govorio pred našim kamerama.
Zapratite SDCafe na YouTube-u.