Šta će nam pošta, telefon i internet.
Osmogodišnja Tena Levačić iz Novakovca na severu Hrvatske početkom 2011. pustila je niz reku Muru bocu s porukom, u nadi da će je jednog dana neko pronaći i pročitati šta u njoj piše.
Dve i po godine kasnije telefon je zazvonio, a sa druge strane žice bio je kapetan slovačkog teretnog broda „Mirela“, Zrenjaninac Ljuban Stjepanović, koji je nazvao Tenine roditelje.
Mašinac
– Tog dana smo prevozili lim za „Fijatovu“ fabriku u Kragujevcu. Kad smo stigli u Smederevo, ja i moj kolega Slovak, mašinac Miša, na pramcu smo ugledali bocu i videli papir u njoj, a kad smo je otvorili, nismo mogli da verujemo šta piše u poruci i odmah smo okrenuli zapisani broj telefona – priča za Kurir Stjepanović.
On dodaje da se na telefon javila Tenina majka Andreja.
Sigurna u uspeh
– Bili su iznenađeni i oduševljeni kad su saznali da je boca nađena posle toliko vremena i plovidbe po Muri, Dravi i Dunavu. Sledeći put smo pričali s malom Tenom, a njenoj sreći nije bilo kraja – kaže kapetan Stjepanović.
Inspirisana televizijom
Tena Levačić je na televiziji videla da ljudi stavljaju poruke u boce. Ona je odmah sela za sto i napisala poruku, stavila je pismo u bocu i zamolila roditelje da je odvedu do obližnje rečne obale. Sa skele je bocu s pismom bacila u reku Muru.
Autor: Aleksandar Bećić
Izvor: Kurir
