Bora se bori – snažno i uz osmeh!

Bora je dobro – trenutno pod posebno velikim utiscima nakon podrške i ohrabrenja koja su pristigla od sugrađana nakon što se saznalo za njegovu situaciju:

To je za mene bilo jedno veliko iznenađenje, nisam očekivao sve to, ljudi su me ganuli, taj odziv i podrška koja je došla za jako kratko vreme je nešto neverovatno, ne mogu da opišem osećaj – kaže Bora na početku našeg razgovora.   

Živimo u ubeđenju da bubrezi postepeno oboljevalju, međutim, Borina priča opominje da se neke stvari naglo mogu potpuno promeniti. On ima svega 39 godina, a za ozbiljnu bolest saznao je na prečac i u trenutku kada je već bilo jasno da je ona u odmaklom stadijumu.

Dijagnoza je hronična bubrežna insuficijencija, a srećna okolnost je, smatra Bora, bila ta što se, sasvim slučajno sve odigralo u inostranstvu. Naime, bio je na službenom putovanju u Belgiji kada je dobio napad bolova.

Imali smo obuku u vezi sa jednim softverom pa su mene i kolegu poslali u Brisel. Pre toga nikada nisam imao zdravstvenih problema. Sa ove tačke gledišta shvatam da se jesu javljali neki simptomi, ali su bili manje – više uobičajeni, to su sve one stvari na koje retko ko od nas obraća pažnju kao što je zamor.

Mislio sam da je to nešto prolazno. Kada sam stigao u Brisel počele su neke čudne glavobolje i nisu prestajale četiri dana. Mislio sam da je prehlada, reakcija na putovanje, promenu klime i slično.

U jednom trenutku sam dobio prvi napad za koji su mi posle objasnili da je razlog to što se u organizmu nakupilo odsta otrova koje bubrezi nisu mogli da eliminišu i došlo je do kolapsa. Usledio je i drugi još teži i ozbiljni napad i nisam imao snage ni da napišem poruku ili pozovem telefonom.

Kolega Miroslav Cvetković je pozvao hitnu pomoć, odatle sam poslat u bolnicu, pa u šok sobu jer je bilo alarmantno i tu sam bio par dana. Kada su mi kazali da ja moram da idem na dijalizu, za mene je to bio ogroman šok. Imao sam sreće da budem tamo gde su neverovatni profesionalci. Pitanje je da li bih isto prošao da mi se to ovde desilo – priča nam Bora Dinčić.

Za dve nedelje su ga kompletno pregledali, pružili mu lečenje jer nisu hteli da ga puste da se vrati u Srbiju dok ne budu sigurni da tamo može da pronađe adekvatnu negu. Od tog leta 2023. Bora redovno ide na dijalize.

Njemu je transplatacija neophodna, ali se ispostavilo da njegove sestre i pored najbolje volje, nakon procene lekara ipak ne mogu da budu donori – između ostalog, imaju različite krvne grupe. Dugo je Dinčić potom ispitivao sve moguće opcije za transplataciju u inostranstvu, da bi se na kraju klinika u Minsku ispostavila kao potencijalno najbolje rešenje. Od toga i povratka životu bez tegoba, Boru deli suma od 11,7 miliona dinara, a u prvih nekoliko dana sakupljeno je preko pola miliona.

Najbolja vest je što je bolest izlečiva i to je svakako motiv više za osmeh i veru da će sve biti u redu, naravno, uz pomoć svih nas.
Svi koji to žele mogu da pošalju SMS sa tekstom 1815 na broj 3030, dok su uplate dostupni računi:

 Dinarski račun: 160-6000002193447-91

 Devizni račun: 160-6000002194013-42

IBAN: RS35160600000219401342

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Svi detalji kao i opcija plaćanja uz QR kod dostupni su na sajtu Budi human.Na kraju, ali ne i najmanje važno, Bora ima poruku za sve, posebno one koji smatraju da su zdravi, ali ne posvećuju dovoljno pažnje svom zdravlju:

Ljudi treba da obrate pažnju na signale koje telo šalje, ne zapostavljajte to što osetite, svi stalno mislimo kako neke stvari nama ne mogu da se dogode, a nije tako. Prevencija je neophodna. Ja sam imao sreće jer je ovo bilo poslednji trenutak da ne bude prekasno, a moglo je sve da se završi tragično. Apelujem na ljude da idu na vreme kod lekara, da se pregledaju pogotovo kada dođu u godine blizu 40-im. Jer ovako nešto može svakome da se dogodi. 

Inače, humanitarnoj akciji već su se pridružili mnogi pojedinci i kolektivi u Smederevu i nema sumnje da će svako nastojati da pronađe način da podrži još jednu borbu za život.