Dragan Ristić je pre svega poznat kao muzičar, kompozitor i osnivač grupe “Kal”. Takođe je producent i glumac. Diplomirao je, a zatim završio i master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Bend “Kal” je osnovao između ostalog i zbog želje da populariše sve mogućnosti romske muzike i kombinaciju različitih žanrova inspirisanih našim podnebljem. Radio je u romskim pozorištima, a u žižu interesovanja javnosti, grupa je dospela posle saradnje sa Emirom Kusturicom na filmu “Crna mačka, beli mačor”.
Često i mnogo putuju po svetu predstavljajući karakterističan zvuk koji su nazvali “Rock’N’Roma. Tako su i u Smederevo, na festval “Tvrđava muzike” “svratili” nedavno nakon nastupa u Parizu tokom OI i koncerta u Budimpešti. Bila je to prilika za ovaj razgovor…
SDCafe.rs: Mnogo radite, često svirate, a kakvu svirku ste Smederevcima doneli ovom prilikom?
Dragan Ristić: Mi smo za ovaj nastup u Smederevu poneli pre svega dobru energiju. Kome god je bilo na umu da spoji Kal i Ramba dobro je učinio, biće odlično.
SDCafe.rs: A kako Vam deluje naša tvrđava kao prostor na nastup?
Dragan Ristić: Da, tvrđava je posebno inspirativna, pod jednim uslovom, da dođe mnogo ljudi. U tom slučaju je i zvuk bolji, a ta interakcija između publike, za mene lično i za momke, apsolutno je od krucijalnog značaja. A kome ću da sviram ako nema publike?
SDCafe.rs: Taj naš festival je započet pre pet godina, namera je bila da se publika okuplja kako bi slušala dobru, kvalitetnu muziku, naspram one koja preovlađuje. Kako se Vama generalno čini ta ideja i ovakve manifestacije?
Dragan Ristić: Kada govorite o tome, vi zapravo govorite o nečemu što je posao Ministarstva kulture, taj posao se zove kulturna politika. Nemamo mi kulturnu politiku. Još uvek, na žalost.
Postoje razni modeli kulturne politike, građanski, nacionalno – emancipatorski, gradski model kulturne politike, paradržavni, ekonomski. Ništa od toga ovde nije zastupljeno.
Srbija je imala nešto što se zove Plan kulturnog razvoja 2022 – 2030 i to nije završeno. Kad mi kažete Smederevo, moja prva reakcija je potreba za kulturnom decentralizacijom, tako da u tom smislu, ovako nešto apsolutno podržavam. Ko je rekao da sve mora da bude u Beogradu?
Uopšte mi nisu jasne te stvari. Dakle, baš, baš podržavam, da svaki grad ima svoj festival. Mnogo je različitih stvari koje su naše generacije pogrešno doživele i to ne može tako lako da se ispravi. To je process. I dok smo mi bili u procesu, neki treći su došli. I ti treći su sve upropastili.
SDCafe.rs: “Rock’N’Roma” je u početku bio muzički novitet koji nam je doneo “Kal”. Da li ste, posle svih ovih godina, zadovoljni time kako je publika shvatila taj koncept i merom u kojoj je ta muzika zaživela?
Dragan Ristić: Što se tiče Srbije, ne mogu reći da sam apsolutno zadovoljan. Misija je donekle ispunjena ali takvi smo, Srbija je takva, ne mogu ja da budem pop u svom selu.
Ovde publika od mene a priori očekuje da sviram ono što oni misle da treba. I ako izađem iz tog klišeiziranog imidža, onda sam ja verovatno neka neznalica, ludak ili nešto drugo. Ali to je tako u borbi sa vetrenjačama. U inostarnstvu je to bolje, eto, ja to prihvatam već 20 godina i to je proces.
SDCafe.rs: Prvi je album objavljen 2006. a poslednji 2013, odužilo se malo to čekanje na neki novi, naredni, zašto i kakav je plan?
Dragan Ristić: Jeste se odužilo, bogami, dosta čekamo jer se ja ne bavim hiperprodukcijom. Mi smo u međuvremenu izdavali singlove, imali smo ih pet – šest. Nisam Karleuša, ne umem to tako da radim. Jesam radio dva narodnjaka ali to su oni pravi, baš, baš.
Definitivno su mi objasnili da ja i bend moramo da napravimo album zato što u vreme industrije kulture, ako hoćeš da imaš neku poziciju, ti moraš da imaš nešto što se zove proizvod, mesto, cena i nešto što se zove nagrada za sve to. Ja se iskreno nadam da ćemo sledeće godine završiti ovaj CD koji radimo.
I onda ide izdavanje za jednu nemačku kuću. Ali ne lezi vraže, ne znam ni to čemu služi jer će ti izdavačka kuća uzeti sva izdavačka prava osim onih koja su neotuđiva i ti potpisuješ ugovor u kome je to doveka tako, a i posle toga.
SDCafe.rs: Vi se, uz umetnost, kulturu i stvaralaštvo, dugo bavite i društvenim aktivizmom, borbom za prava i jednakost Roma i Romkinja, decenijama kasnije, kako izgleda Vaš osvrt na tu temu?
Dragan Ristić: To danas stoji mnogo bolje nego što je bilo. Danas, u javnom prostoru, izgovoriti reč “Ciganin” je baš skupo, košta. I na tome se zaista radilo, a to ne bi moglo bez podrške većine. Dođe neki političar kaže to i to, a onda se pojavi neki intelektualac romskog porekla i kaže da ne može tako. Zatim se pojavi i neka zajednica i poruči da tako neće moći, da to neće proći. To je drugačije u odnosu na ono što je bilo.
Ja ne mislim da je to rezultat sistematskog rada Ministarstva kulture ili Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, već je to rezultat različitih faktora.
Jedan od njih je definitivno i ta Evropska zajednica za koju i ne verujem mnogo da ćemo tu ikada ući. I samo da znate, što sam stariji, sve više verujem da pored toga što ima svoje vrednosti, EU ima i svoje „nevrednosti“. Taj proces unifikacije naroda po kome ćemo mi svi biti isti, meni je prilično religiozan.
Ali je dobro, što reče jedna ministarka sa kojom smo putovali kad smo predstavljali Srbiju u Briselu na “Danima kulturne baštine Srbije”: “Bitno je da znamo gde idemo, zamisli da ne znamo, to bi bilo strašno”.
Želim da kažem još jednu stvar, koju sebi nikako ne mogu da oprostim. Romska populacija nikada nije toliko podržavala LGBTQ populaciju. Za razliku od LGBTQ populacije koja je uvek podržavala romsku. Moja je dužnost da otvorim i ta vrata i kažem da apsolutno podržavam tu populaciju.
