Mladi glumac Aleksandar Kojić, inače rodom Landolac, 12. marta od 20 sati u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu izvešće monodramu „Led“. Nastala je pre pola veka na osnovu teksta Radoša Bajića, ali do sada je osim njega glumci nisu izvodili. Na pitanje šta očekuje publiku koja u sredu dođe, Aleksandar za SDCafe.rs poručuje:
Očekuje vas nezaboravno putovanje. Neke ću su sigurno vratiti u neke druge godine, probuditi sećanja jer svako od nas verujem, ima neke uspomene u vezi sa životom na selu, bilo da je tamo rođen ili je bar deo detinjstva proveo na selu. Biće smeha, suza, mnoštvo zanimljivih likova.
Aleksandar Kojić se sa tim tekstom susreo odavno, po prvi put još na kraju prve godine glumačke akademije, kada im je profesorka kazala da će raditi monodramu. Glumci od toga beže, a prva koju je on tada čitao, tražeći komad za sebe bila je upravo „Led“. Odmah je znao da će to raditi i na kraju četvrte godine kao diplomsku monodramu. Tako se i dogodilo.
Međutim, nedugo nakon toga je počela pandemija, Aleksandar nije mogao da igra predstavu onoliko koliko je želeo. Zatim je otišao u Meksiko na master studije, vratio se, radio na televiziji kao voditelj, a sada je odlučio da tu predstavu obnovi uz režijsku pomoć Mikija Damjanovića i veliku podršku Radoša Bajića.
Svideo mi se „Led“ na prvo čitanje, ima dosta poveznica između mene i Milivoja, to je priča koja oslikava selo i život na selu, žrtvu tih ljudi. Uvek volim da kažem za ovo delo za sve nas koji se pitamo kakvi smo i da li ta naša žrtva vredi, da li je to vredno truda. Oni, ali i svi ostali treba da pogledaju predstavu, da se zapitamo ko smo, gde smo i gde želimo da idemo. Nije mi jasno zašto to niko do sada nije radio osim Radoša Bajića, on je to takođe radio kao diplomsku predstavu, igrao širom Srbije.
Na mojoj premijeri je bio oduševljen i poželeo mi da tu predstavu odigram mnogo više puta od njega, a on ju je igrao preko 1000 puta. Ja sam u Beogradu to igrao dva puta do sada. Dolazila je publika koja i nema nikakvih dodirnih tačaka sa životom na selu, ali se svako pronađe u nekoj priči, nekom liku ili iz priča nekih znaju da je, deda, neke tamo godine, branio da se napravi kupatilo i tome slično… Svaka priča ima neku svoju poruku – kaže Aleksandar.
Kako dodaje, zakazao je igranje te predstave u Španiji, Italiji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, sada je u pregovorima za Dubai i još neke države jer bi je zasigurno rado pogledali naši ljudi u inostranstvu.
Ujedno sprema i jedan veliki televizijski projekat, nove tekstove za sopstvenu, novootvorenu produkciju, a izražava i nadu da će u skorijoj budućnosti Smederevo dobiti profesionalno pozorište jer sada, kako dodaje, imamo nekoliko glumaca koji, baš kao i on imaju veliku želju da se tome posvete na dalje.
