Smederevski voćari našli su se u čudu nakon kiša koje su „desetkovale” plodne voćnjake ovog kraja. Umesto da Podunavlje bude i ove godine „zlatni region” odakle će se izvoziti tone najkvalitetnijih plodova, ovde su proizvođači primorani da bukvalno bacaju velike količine voća. Tako je bilo sa breskvom i nektarinom čiji je rod prepolovljen, a ono što je odolelo truljenju usled kiše nema dovoljnu slast. Cene su zato nikad niže, a voćari nižu gubitke i jadikuju.
– Kako da ne jadikujem kad za dva kilograma bresaka mogu detetu da kupim kuglu sladoleda ili krem-bananicu, a za jednu čokoladu treba da prodam četiri kilograma nektarina. Litar nafte košta koliko osam kilograma konzumne breskve. A koliko smo para i truda uložili, ne smem ni da razmišljam – kaže Ivan Glišević, voćar iz Vodnja, sela nadaleko čuvenog po breskvama, u kome je prošlog vikenda održana deveta manifestacija „Dani breskve”.
Ova priredba u slavu najlepših srpskih bresaka protekla je uz kisele plodove i još kiselije osmehe proizvođača. Njen tradicionalni slogan „Od najslađe slađa” ove godine nije išao uz manifestaciju. Voćarima nije bilo do slavlja, a svoju muku neki su iskazali i porukama na papiru. Da svaki posetilac vidi šta su doživeli.
Ni selo Seone, takođe čuveno po voću, nije bolje prošlo. Kao i u Vodnju, i tamo su kiša i u nekoliko navrata grad uzeli danak u voćnjacima. Proizvođačima u ovom selu je polovina ovogodišnjeg roda breskve završila na zemlji. Trulež je, kažu, bila tolika da nisu mogli da je predaju ni za industrijsku preradu i tako uzmu makar koji dinar.
Porodica Jovanović iz Seona osam decenija živi od voća i ne pamti ovakvu godinu. Dok nam pokazuje trule breskve i svoj propali trud, Slaviša Jovanović kaže da se ni država nije pretrgla da pomogne voćarima koje priroda nije poštedela.
– Ugovoreni otkup nemam, voće plasiram uglavnom na zelenoj pijaci u Vršcu. Kada skupimo veće količine, nosimo na kvantašku pijacu, u komšijsko selo Udovice. Najviše bi pomoglo obezbeđivanje sigurnog plasmana i formiranje sigurnih cena uz garancije države. Ovako smo prepušteni na milost i nemilost prirodi, švercerima i velikim hladnjačarima – jada se izdanak porodice Jovanović i dodaje da čak i kad država da subvencije, one uglavnom ne stignu na vreme.
Stručnjaci potvrđuju da su u ovom kraju breskve najgore prošle, ali kažu da su njihovu sudbinu podelile i jagode, a ni jabuke i šljive nisu odolele bolestima. Grožđe – zaštitni znak Smedereva – puno je truleži pa se očekuju znatno niži prinosi i lošiji kvalitet. To će usloviti i pad cena, pa ni vinogradari neće proći bez gubitaka, a ni proizvođačima vina ne piše se dobro.
– Nikome ove godine ne cvetaju ruže. Ekstremne padavine donele su pregršt loših stvari. Smanjile su mogućnost adekvatne primene hemijskih preparata i prouzrokovale pojavu biljnih bolesti i štetočina. Najveću štetu napravio je breskvin rilaš, zbog kojeg na pojedinim lokacijama voćari nisu obrali ni kilogram breskve, jer je isplativije bilo da ih puste da istrule – kaže za „ Politiku” Boban Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Smederevu.
Kilogram bresaka u smederevskom kraju kretao se od 25 do 30 dinara, što nije zabeleženo do sada. Breskve i nektarine ovde se gaje na pet hiljada hektara, a u celom Podunavlju prostiru se na 6.500 hektara. Zasadi jabuke u Podunavlju su na oko četiri hiljade hektara, od čega je samo u Smederevu tri hiljade.
O. Milošević
Izvor: Politika