Uvek su iste scene na ovom mestu deset minuta pre podneva – najpre se oglasi Janjićeva vuvuzela i on sam opominjući, u svom prepoznatljivom maniru, da je vreme da uskoro počne još jedno odavanje pošte. Dva minuta kasnije sve to utihne i jedno što se, osim ukoliko nema nekog baš upornog „dobacivača“ može čuti jeste zvuk semafora i saobraćajni policajci koji daju uputstva vozačima preusmeravajući ih ka drugim pravcima jer tokom šesnaestominutne tišine, vozilom, nije moguće proći na početku Ulice slobode (što naradvno ne važi za vatrogasna, policijska u intervenciji ili vozila hitne pomoći). Najpre zastane samo nekoliko onih koji su tu svakodnevno, bez izuzetka, a kako vreme odmiče, do osam minuta posle podneva bude ih nešto više. Tako je bilo i danas na ovom okupljaju…
