VIDEO/Drveni predmeti smederevskog kraja iz 19. i 20. veka – izložba povodom Dana Muzeja

Okupljene povodom obeležavanja 75. godišnjice postojanja i rada Muzeja pozdravio je na početku nedavno postavljeni vršilac dužnosti direktora Goran Jovšić poručivši da je počastvovan što govori ovim povodom.

Kolektiv je odlučio da se ovaj dan obeleži izložbom Gordane Miletić, odličan izbor teme, ovo su sve naši eksponati. To su sve stvari bez kojih ni nas ne bi bilo – kazao je Jovšić.

Tatjana Gačpar, muzejska savetnica i arheolog, podsetila je na to da Muzej od svog osnivanja do danas počiva na istim ciljevima čijem su ostvarivanju svih ovih decenija doprinosili kolektiv i direktori. I danas se radi na tome da ova ustanova ne bude samo čuvar baštine već i prostor za aktivno učešće publike i u službi cele zajednice.

Jačanjem naših kapaciteta stvaramo mesto životnog učenja, dijaloga, zadovoljstva i razonode. U tom duhu, naša kolegenica Gordana Miletić, muzejski savetnik etnolog kreirala je izložbu „Tradicionalna kultura i drvo – predmeti etnološke zbirke Muzeja u Smederevu“. Ovom izložbom nastavljamo lepu tradiciju da povodom obeležavanja svog dana, predstavljamo blago koje čuvamo u svojim bogatim riznicama, rekla je Gačpar.

Pokrovitelj izložbe je Grad Smederevo, a postavka je objedinila različite eksponate: posuđe, pokućstvo, poljoprivredne alatke i pomagala, alatke za izradu tekstilnih niti ili obradu drveta, lične predmete pa vas na jednom mestu između ostalog očekuju škrinje, sanduci, naćve, lopar, kašike, bućke za maslo, zastrug, slanik, sofre, stoličice, kolekvka, vile, grabulja, razboj, testera, malj…

Ideja za ovu izložbu je već dugo prisutna. U Muzeju je već bila jedna izložba posvećena drvetu jer je to jedan od prirodnih materijala koji je možda najviše korišćen u tradicionalnoj kulturi, a i danas se koristi za izradu mnogih predmeta. Predmeti iz ove zbirke pripadaju različitim kolekcijama i ušli su najvećim delom u zbirku od osnivanja pa do ’70-ih godina prošlog veka kada predmete tradicionalne kulture počinju da menjaju predmeti industrijske izrade.

Najveći broj predmeta potiče iz smederevskog kraja, a takođe ima i predmeta iz Jasenice, rađeni su različitim tehnikama, ručnim radom zanatske izrade. Drvo nije korišćeno samo za izradu predmeta već i za gradnju stambenih objekata, a isto tako ti predmeti u sebi sadrže i odnos ljudi prema drvetu, a to su različita delovanja, običaji i tabui vezani za drvo poput badnjak ili zapisa (drvo za verske obrede u litijama) – istakla  je autorka Gordana Miletić.   

Dr Miloš Matić muzejski savetnik Etnografskog muzeja i recenzent ove izložbe skrenuo je pažnju na nekoliko bitnih momenata i značaj kontinuiteta koji u sebi ima upotreba drveta.

Mi sve ove predmete ne posmatramo isključivo kao drvo. Nije bitno koliko su oni konkretno zaista stari, da li su nastali pre 20, 50 ili 100 godina, oni su u stvari mogo stariji utoliko što neki ljudi koji su ih tada napravili, to su učinili na osnovu nekih svojih znanja koja su sticali od svojih predaka. Ona znanja koja su uneta u svoje predmete su se prenosila s generacije na generaciju, počevši od nekih najjednostavnijih drvenih posuda koje su se razvijale, zahvaljujući znanju ljudi koji su u to sve unosili neku svoju sliku sveta, svoju predstavu ugrađujući razne simboličke elemente u ove predmete koje mi danas imamo u muzejskim fondovima i na ovoj izložbi – poručio je Matić.