Traže se izvođači za obnovu ograde, rasvete i stepeništa: Čemu radovi ako već moramo da gradimo novi nadvožnjak?

Gradska uprava objavila je tender za izbor izvođača radova na sanaciji pešačke ograde, stubova rasvete, atmosferske kanalizacije i stepeništa na smederevskom nadvožnjaku. Procenjena vrednost je nešto preko 10 miliona, a javni poziv će biti otvoren do 14. oktobra.

Kako se navodi u tehničkoj dokumentaciji, kompletna pešačka ograda je sklona padu i nebezbedna je za pešake na mostu i ispod mosta i mora se u potpunosti zameniti, a ista ocena je data i za stanje zaštitne ograde.

U istom su stanju stubovi rasvete koji takođe predstavljaju opasnost pa je potrebna njihova rekonstrukcija, a ujedno treba izvršiti uzemljenje mosta (uzemljenje je vidljivo samo na tri mesta i jednim delom je u prekidu).

Odvod atmosferske vode nije u funkciji – od 20 slivnika 15 je zabetonirano, a preostalih pet vodu propuštaju slobodnim padom, odnosno bez uređenog odvoda zbog čega se voda sliva niz put i na okolne površine te je potrebno izraditi nov odvod za ove namene.

Takođe, metalno stepenište sa desne strane kraja mosta (iz pravca ka Industrijskoj zoni) većim delom ne postoji kada je reč o gazišnim površinama, a ostatak je korodirao. Sa unutrašnje i spoljne strane izvedena je ograda, ali kompletno stepenište nije u funkciji i nebezbedno je za pešake pa se mora izvršiti rekonstrukcija i ovih elemenata nadvožnjaka.

To bi, u najkraćem bio opis planiranih radova uz datu napomenu zainteresovanim izvođačima da je most, dug skoro 200 metara izgrađen 1978. godine, da postoje podaci o projektantima i izvođačima, ali da arhivska dokumentacija ne postoji.

Na prvi pogled, sve je jasno, bar nekome sa strane, ali u Smederevu, većini ama baš ništa tek sada nije jasno u vezi sa celokupnom ovom problematikom. Takođe se navodi i da je planirano da tokom radova na ogradi i trotoaru, suprotna traka bude otvorena za saobraćaj.

Dužnost novinara je da pitaju i to ne čine za sebe već kako bi građanima pružili odgovore na pitanja od značaja, a na nadležnima je da odgovore pruže, opet ne zbog sebe niti zbog novinara već ponovo, zbog građana.

U nameri da saznamo šta za dalji tok rešavanja ovog problema konkretno znače ovi radovi, obratili smo se načelniku za urbanistička pitanja u Gradskoj upravi kako bismo razrešili dilemu u vezi sa tim čemu obnova ograde, rasvete i uopšte bilo kakvih radova na nadvožnjaku koji uskoro svakako više neće biti tu jer je odlučeno da će se praviti novi.

Upravo je Dragan Krstić i govorio na zasedanju Skupštine i tu izjavu preneo je i naš portal. Lepo je tada objasnio da je lokalna samouprava zbog stanja u kome se nalazi nadvožnjak kao i činjenice da se ne može rekonstruisati nešto što ne postoji jer nema dozvole, odlučila da pristupi izgradnji novog mosta. I pošto građani neće prestati da se pitaju bez obzira na to da li nadležni odgovaraju na medijske upite ili ne, time se ostavlja prostor jedino za pretpostavke.

To znači da hipotetički, dolazimo u apsurdnu situaciju koja je donekle i bila između redova najavljena odlukom da se nadvožnjak zatvori ali ne zbog celokupnog stanja već zbog bezbednosti pešaka. Automatski, ovo bi značilo znači da ukoliko nadvožnjak, obnovom ograde, stepeništa i ostalog učinimo bezbednim za pešake, on ponovo može da se koristi.

Koliko dugo – pa, dok se ne steknu uslovi za izgradnju novog.

Ali, ako ne može rekonstrukcija celog jer „nema papira“ kako uopšte mogu bilo koji, pa i ovi radovi?
Ili je nadvožnjak posle 50 godina sada napokon ozakonjen?
Ipak, ništa od toga ne objašnjava zašto bi iko ulagao u nešto što mora da sruši uskoro?

Pitanje je to od milion dolara i za sada ostaje bez odgovora.