Međunarodni dan slepih ili Dan belog štapa, Gradska organizacija Saveza slepih Srbije Smederevo, obeležila je u saradnji sa Narodnom bibliotekom i festivalom Smederevska pesnička jesen.
Naime, po prvi put je literarni konkurs koji je ovim povodom realizovan, bio deo programa najstarije manifestacije kulture u našem gradu.
Kako je na početku podsetila Jelena Stojanović, predsednica Gradske organizacije Saveza slepih 15. oktobar širom sveta uvek šalje poruke koje treba da doprinesu rušenju zabluda koje se pre svega odnose na mogućnosti slepih i slabovidih.
A one su zapravo iste jer, iako se suočavaju sa velikim teškoćama, slepi, ukoliko im društvena zajednica stvori adekvatne uslove, imaju velike mogućnosti da ostvare svoj puni potencijal.
Nemanja Ivošević član Gradskog veća, poručio je da je upravo zadatak institucija u gradu i republici, ali i svih nas da im to i omogućimo.
Veliku zahvalnost dugujemo predstavnicima Gradske organizacije koji svojim delovanjem i radom čine da svi mi i te kako spoznamo sve prepreke i teškoće sa kojima se susreću, kako bi sa tom spoznajom doprineli da barijere nestanu. Želim vam mnogo entuzijazma i energije u daljem radu – kazao je Ivošević.
Sekretar Vesna Petrović pročitala je potom proglas povodom Međunarodnog dana slepih koji Savez slepih Srbije tradicionalno na ovaj dan upućuje javnosti i donosiocima odluka.
Savez, zajedno sa lokalnim organizacijama, gotovo osam decenija radi na podizanju svesti i ukazivanju na osnovne probleme: pristupačnost, obrazovanje i zapošljavanje.
Uprkos postojanju zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast, realnost je da mnoge javne površine i objekti, kao i digitalni sadržaji, nisu prilagođeni potrebama osoba sa oštećenim vidom.
Neophodno je da nadležni organi primene postojeće propise i uvedu nove mere kako bi se stvorili uslovi za ravnopravno učešće u društvu.
Slepe i slabovide osobe često se suočavaju sa nedovoljnom podrškom u obrazovnim ustanovama, nedostatkom prilagođenog nastavnog materijala i odgovarajućih tehnoloških sredstava.
Savez slepih Srbije apeluje na donosioce odluka da osiguraju kvalitetno i dostupno obrazovanje za sve, jer je obrazovanje ključ za integraciju u društvo i zapošljavanje.
Zapošljavanje je jedan od najvećih izazova za slepe i slabovide osobe u Srbiji. Postojeće mere i programi zapošljavanja često nisu dovoljni, a diskriminacija na tržištu rada i dalje je prisutna.
Beli štap nije samo sredstvo kretanja i samostalnosti, već predstavlja simbol borbe za ravnopravnost i nezavisnost. Pozivamo sve državne organe, donosioce odluka, republičke i lokalne institucije, medije, građane na solidarnost i podršku u stvaranju inkluzivnog društva u kojem će svako imati jednake mogućnosti za život, obrazovanje i rad – navodi se u Proglasu.
Jovica Tišma, koji je uz Maru Ožegović i Miloša Pržića bio deo komisije koja je ocenjivala pristigle radove, ukratko je podsetio na svoja dosadašnja iskustva u radu sa osobama sa invaliditetom, pre svega kroz pozorište, novinarstvo i osmišljavanje izložbe fotografija koje su napravili slepi – Slike iz mraka. Svako to iskustvo donelo je po neko novo saznanje.
To su bila dragocena iskustva koja su mi pomagala da shvatim, razumem život i da sebe proširim na različite načine. Oni su stvorili svoj svet u kome žive i zahvaljujući sopstvenoj energiji postaju uspešni ljudi.
To nisu ni posebni ni mnogo drugačiji ljudi od nas. Oni ne znaju nešto što mi možemo, ali ni mi ne možemo nešto što oni umeju. Međusobno druženje posebno bi nam godilo. Banalni problemi koji većinu nas muče, nisu toliko strašni, jer neki, koji nemaju ono što mi imamo, uspevaju velike i značajne stvari u životu – kazao je Tišma.
U situaciji kada se, tekst Proglasa, kao presek stanja problema slepih i slabovidih, već godinama uvek zasniva na istim temama koje, kako je dodao, eventualno samo mogu da promene raspored u tekstu, ali suština ostaje ista, Miloš Pržić je objasnio zašto se Gradska organizacija odlučila baš za literarni konkurs kao najvažniju aktivnost povodom 15. oktobra.
Primetiće mnogi da se iste poruke Proglasa godinama ponavljaju. Problemi su uvek isti, pristupačnost, obrazovanje, zapošljavanje. Nikako da konstatujemo da smo nešto od toga rešili. Da li je to do političke volje? Nije, ona postoji. Kao i ljudska volja sigurno. Ali, danas je Dan belog štapa, suta već nečeg drugog. I sve se ponavlja, svodi na “podizanje svesti”. Zapita se čovek gde je problem kad svi imaju volju i hoće da rade.
Jedino što mi možemo u toj situaciji je da pitamo decu. Najdelotvorniji način, da vidimo gde smo to mi. I zato smo rešili da ih svake godine pitamo šta misle o određenim temama, da ih uključimo jer njihova iskrenost ostaje ista u svim vremenima.
Deca sada imaju ono što pre nisu, to je internet koji nekada ne valja, ali ujedno omogućava kreativan proces. Jer mali i veliki pisci jesu pre svega istraživači, pa onda pisci. Na zadatu temu dovoljno je da makar malo istraže i saznaće nešto novo o svemu, pa i o slepima ili Danu belog šatapa – poručio je Pržić.
Kako je dodao, na konkurs su pristigla 34 rada i taj odziv nije loš, ali bi morao da bude mnogo veći imajući na umu broj škola i đaka u smedersvkom kraju. Zato su posebnim aplauzom nagrađeni učesnici ali i njihovi nastavnici koji su pronašli vremena da se odazovu ovom pozivu.
Nagrade, odnosno knjige, obezbeđene su zahvaljujući pomoći festivala i Biblioteke, a na kraju programa su uručene autorima najboljih radova.
Među mlađim osnovcima, prvo mesto osvojila je Neda Obradović iz škole “Vuk Karadžić” u Lipama, drugo Sonja Kotarac učenica škole “Dr Jovan Cvijić”, a treće Kostadin Kuzmanović, takođe iz Lipa.
U kategoriji viših razreda osnovne škole, najbolji je rad Une Jakovljević iz OŠ “Branislav Nušić”, druga je Danica Nikolić iz “Cvijićeve”, dok je treće mesto pripalo Aleksi Pržiću iz škole “Sveti Sava”.
Kada je o srednjoškolcima reč, pristigao je samo jedan rad čime je i osvojio prvo mesto, a napisala ga je više puta nagrađivana Iskra Đurišić, sada učenica Gimnazije. Iako je njen rad svakako vredan nagrade, jer odiše kvalitetom i autorskim iskustvom, komisija je sažaljenjem konstatovala da je odziv srednjih škola bio veoma slab i to je definitivno jedan od zadataka na kojima bi do sledeće prilike trebalo dodatno poraditi.
Svima njima, na kraju je upućen poziv da budu gosti smederevske Organizacije slepih i slabovidih, da se bliže upoznaju sa članovima i vide šta se sve, na ovom mestu, uz mnogo volje, svakodnevno radi.
Foto: Jasminka Nadaškić Đorđević