Dva veka zanatstva, 80 godina savremenog organizovanja zanatlija i 20 godina današnjeg, Opšteg udruženja preduzetnika, povodi su za priređivanje ove posebne svečanosti.
Počelo je otvaranjem izložbe u holu Centra za kulturu Smederevo. Naznaku ovoga, javnost je već imala prilike da pogleda tokom Smederevske jeseni kada je ispred Istorijskog arhiva bio izložen deo postavke o istorijatu razvoja zanatstva u našem gradu.
Tim jubilejima se ponosimo mi preduzetnici, ali verujem da i svi građani Smedereva imaju pravo da ih smatraju svojim. Razvoj zanatstva je neodvojiv od razvoja našega grada.
Ponosni smo na naše pretke koji su svojim radom i svim onim što su ostavili potomcima, ujedno ostavili i neizbrisiv trag u istoriji Smedereva. Njihovo delo nas obavezuje da i mi sledimo taj put.
Ova izložba fotografija, alata i dokumenata, malo je podsećanje na njih i početak programa obeležavanja ovih velikih jubileja – Violeta Stojkić, predsednica Skupštine Opšteg udruženja preduzetnika Smederevo.
Postavka je veoma zanimljiva i svakako bi je trebalo posetiti u narednim danima, a biće, na ovom mestu na raspolaganju do 15. novembra.
Program je potom nastavljen svečanom akademijom i prikazivanjem filma Vladimira Dasukidisa koji sumira istorijat razvoja zanatstva u Smederevu kao i sadašnje prilike, „vodeći“ gledaoca u svojevrstan obilazak naših zanatlija i preduzetnika.
U ime svih njih, okupljene je pozdravio Goran Mitić, predsednik IO Opšteg udruženja preduzetnika. On se zahvalio svim prisutnima, kao i predstavnicima drugih društava, organizacija i institucija koje su učestvovale u priređivanju ovih programa.
Danas na poseban način slavimo zanatstvo i zanatlije, vredan rad vrednih ljudi koji su podižući svoje porodice podizali naš grad u naširem značenju te reči. Udruženje će nakon ovog programa, nastaviti da na specifičan način, pre svega edukacijom i informisanjem, deluje na sve građane, sadašnje i potencijalne preduzetnike.
Tu posebno mislimo na učenike srednjih stručnih i završnih razreda osnovnih škola. Za njih smo, u okviru „Otvorenih vrata“ pripremili projekat „Sve, sve ali zanat“ kako bi dobili podršku u opredeljivanju za buduće školovanje.
Zato će izložba, u prilagođenom obliku, naći svoje mesto u Zanatskom domu i jednom mesečno, a ako bude većeg interesovanja i češće, organizovaćemo predavanja o značaju zanatstva i preduzetništva uopšte.
Na taj način se odužujemo našim prethonicima, brojnim zanatlijama čiji potomci i danas rade jer su tradiciju porodičnog znata i kontinuitet, neke porodice sačuvale i čitav vek. Odužujemo se i velikanima zapisanim na spomen ploči na ulazu u Zanatski dom.
Jovica Tišma priređivač Monografije „Tako mi alata i moga zanata“, koja je takođe predstavljena, a posvećena je svim pomenutim povodima za ovo slavlje, istakao je da je to bio izazov sa kakvim se pre toga nije susretao ali da je vremenom rad postajao zadovoljstvo.
Priča ne bi bila potpuna ako odgovore ne potražimo u istoriji. Jer smederevskim zanatlijama ili preduzetnicima, pripada nasleđe koje se vekovima razvijalo i iskustva koja su vremenom sticana. Njima pripada i svaki civilizacijski i društveni napredak koji su njihovi prethodnici ostvarili.
Kao što bez veštih zidara, despot Đurađ ne bi izgradio svoj grad, tako ni današnje Smederevo ne bi raslo bez veštih i valjanih građevinara raznih struka. A takav grad, kao ni ovaj danas, ne bi mogao da živi bez pekara, obućara, zlatara, mesara, trgovaca, mehandžija, svih onih zanatlija bez čijeg rada svakodnevni život ne bi bio moguć – kazao je Tišma.
Kako je dodao, najraniji periodi iz ova dva veka, ne obiluju svedočanstvima što je razumljivo jer se kroz ratove gubilo mnogo tragova. Ali je zbog toga, ono što od dokumenata i izvora imamo, izuzetno dragoceno.
Za njega lično, posebno su fascinantne bile zadužbine koje su zanatlije ostavile svom gradu. Prva je spomenik ratnicima palim u Velikom ratu. Među 326 zapisanih imena, 158 su zanatlije i trgovci.
Druga je Zanatski dom, izgrađen posle petojunske eksplozije, kada i počinje osam decenija duga tradicija savremenog udruživanja koja je pak dovela do osnivanja Opšteg udruženja preduzetnika Smederevo pre 20 godina. Sve to, trebalo je kao priču, predstaviti na zanimljiv način u Monografiji.
U završnom delu svečanosti, uručene su zahvalnice. Poshumno, preduzetnici su se zahvalili Jovanki Čolaković, rođenoj Naumović, koja se odazvala pozivu svog profesora Aleksandra Derokoa i kao arhitekta se 1942. vratila u Smederevo da pomogne u izgradnji grada. Bila je glavni arhitekta u izgradnji Zanatskog doma. Zahvalnicu je primila njena bratanica Milena Drašković.
Osamdesetih godina značajan doprinos dao je Miodrag Spasojević Mika limar, a zahvalnicu koja je i njemu dodeljena posthumno, primio je unuk Milan. Još jedan član ondašnjeg Udruženja samostalnih zanatlija, ugostitelja i autoprevoznika iz zlatnih osamdesetih je Milan Žižović. On je uprkos godinama i zdravstvenom stanju, smogao snage da se pridruži skupu i lično zahvali na ovom gestu Opštem udruženju preduzenika.
Dugogodišnji sekretar Udruženja, Milan Mutić takođe je dobitnik zahvalnice. Milijana Ljubisavljević, prerano je prošle godine preminula, a njen sin je nastavio da se bavi istim zanatom, pa je zahvalnica na njeno ime njemu predata.
Zahvalnice su dobili i Dobrica Stevanović, predsednik Osnivačke skupštine današnjeg udruženja i prvi predsednik IO Opšteg udruženja preduzetnika je Branislav Danković.
Za uspešnu saradnju, zahvalnice su dodeljene Centru za kulturu, Narodnoj biblioteci Smederevo, Muzeju u Smederevu, Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture Smederevo, a primili su ih direktori i direktorke.
Opšte udurženje preduzetnika se istim gestom na saradnji zahvalilo i Privrednoj komori Srbije (zahvalnicu primio Dejan Zrilić), Parlamentu preduzetnika Privredne komore (uručena Miroslavu Đuriću), Uniji poslodavaca Srbije (Nebojša Atanacković), Sindikatu zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije (Siniša Kostić) i Gradu Smederevu (Jasmina Vojinović).
Kraći, šaljivi dramski prikaz izveli su Boda Ninković i Jovica Tišma, a u programu su još nastupili i članovi hora Bugi Vugi i Veljko Jovanović iz M.Š. „Kosta Mankojlović“.