Smederevska tišina kao „nova jedinica mere za istrajnost“

Ne odustaje se u našem gradu od svakodnevnih pomena i zastajanja u tišini na 16 minuta. Svašta se, u minulim mesecima „preturilo preko glava stajača“ i na sve moguće načine su njihovi motivi dovedeni u pitanje. Od dobacivanja, uvreda, psovki, optužbi kreiranih na najvišem (državnom) niovu da su „strani plaćenici i domaći izdajnici“, preko scena u kojima smo imali prilike i da vidimo kako, ma koliko mladi nastojali i uspevali u tome da ostanu pribrani – starije gospođe u lice maturantima u prolazu tokom protestnih šetnji mahnito viču „ustaše“, do zluradih komentara da se „pomeni drže u crkvi i na groblju, a ne na ulici“ (kao da minut ćutanja nije sveopšti, širom sveta prihvaćeni gest odavanja pošte koji se iskazuje na najrazličitijim mestima u zavisnosti od povoda)… Dakle, menjalo se ono čemu su učesnici ovih okupljanja bili izloženi, ali je ista ostala njihova upornost i istrajnost pa smo i danas imali prilike da zabeležimo šesnaestominutnu tišinu u blizini Gimnazije.