Slučaj masovnog trovanja pasa: Šta se dogodilo i ko je odgovoran?

Nedavno je jedan Smederevac na društvenim mrežama objavio upozorenje vlasnicima životinja na Jugovu da budu veoma oprezni, uz uznemirujuć snimak psa koji je u teškom stanju i koji je po svoj prilici otrovan.

Reakcije su, sasvim razumljivo i s pravom bile burne i svi su postavljali isto pitanje – ko je i sa kojim pravom uradio tako okrutnu, nečovečnu stvar?

Pozvao me je komšija i kazao da je njegov pas u lošem stanju, da se trese. Brzo sam se spakovao, otišao tamo kako bismo psu pružili prvu pomoć. Imali smo troprocentni hidrogen, dali sve od sebe. Ali se ona mnogo mučila. Uspeli smo i veterinara da dobijemo, došao je i konstatovao da je teško da će preživeti. Preduzeli smo sve što je moglo. Zamolio sam tada komšiju, vlasnika psa, da napravim i objavim snimak. Hteo sam da tako upozorim ljude – priča za SDCafe.rs naš sugrađanin sa Jugova.

Kako dodaje, ubrzo su u komentarima na taj snimak još neki potvrdili da je istovremeno došlo i do trovanja pasa u Udovicama. To selo se sa Jugovom graniči. Otuda i pretpostavka građana da je neko, namerno na tom području bacio otrov. Naš sagovornik je odmah upozorio komšije da zaštite ljubimce.

Od drugog komšije sam onda saznao da je u Udovicama bio haos. I da je tada više od 18 pasa otrovano na Jugovu i u Udovicama. U jednom trenutku, neko je na snimak koji sam objavio poslao anonimni komentar. Predstavio se kao radnik azila i rekao da su oni to učinili, ali da im namera nije bila ta, već da su cilj bila dva psa koja skaču na automobile kod Đurđevih vajata.

Oni su, kako je naveo dalje, pratili njihovo kretanje, pokušali da ih uhvate i odvedu, ali nisu uspeli. Bilo je i napada na ljude, pa saobraćajna nezgoda kada je vozač pokušavajući da izbegne da udari psa, izgubio kontrolu nad vozilom. Na sreću nije bilo većih posledica.

Priča je bila ta da u takvim situacijama dobijaju dozvolu da kada nema drugog izbora i kada se ljudi dovode u opasnost, da moraju da tu životinju ubiju. Takođe je rečeno i koji je otrov korišćen i da se navodno izvinjavaju što taj otrov nije uklonjen kada su videli da je ostao na ulici. Međutim, nedugo potom taj komentar sa informcijama je obrisan. Takođe, rekao je i da bi bilo dobro da neko od komšija koji ih hrane, te pse udomi ili će u suprotnom biti eliminisani. Ta dva psa nisu otrovana – rekao je naš sagovornik.    

Kontaktirao je potom „Šape Smedereva“ i njihovog advokata, spreman je i da svedoči o onome što se desilo gde god bude potrebno. Nada se da će neki očevici moći da potvrde šta se zaista dogodilo i šta su činjenice jer je čuo da je jedna komšinica lično videla „kako šinteri bacaju otrov“.

Videćemo šta će se nadalje dešavati, ali mora da se reaguje kako se ne bi ponovilo. Ja znam da su male šanse da neko za ovo bude kažnjen. Ali ono što može da se uradi je da se pojača kontrola otrova. Neki od otrova su dostupni u poljoprivrednoj apoteci, treba obratiti pažnju na zloupotrebe – dodaje ovaj naš sugrađanin.

Iz udruženja „Šape Smedereva“ su predlagali obdukciju uginulih pasa. Međutim, jedina opcija za to bila je Veterinarski fakultet jer naši veterinari obdukciju i toksikološke analize ne rade. Problem je bio u tome što se nakon obdukcije, na Fakultetu ostaci obavezno spaljuju, što za vlasnike uginulih pasa nije bila opcija.

Tragom te priče, naša redakcija je kontaktirala i udruženje „Šape Smedereva“ i direktora JKP „Zelenilo i groblja“. Direktor ”Zelenila“   u razgovoru za naš portal odbacuje bilo kakvu mogućnost da to preduzeće ima veze sa pomenutim slučajem trovanja pasa na Jugovu, jer je kako kaže, njima posao da o psima brinu:

Zaista, ni mi ne znamo kako smo došli u kontekst te priče. Ono što smo saznali je da se to pojavilo na društvenim mrežama. Naše preduzeće je već preduzelo korake, angažovali smo advokata. Pokrenućemo postupak protiv lica koje je to objavilo. To ruši ugled firme, nikada se nismo bavili takvim stvarima niti ćemo.

Svuda je, na tom mestu, sve pokriveno video nadzorom, nema potrebe da se dalje bilo šta komentariše, neka nadležni organi sprovedu kompletnu istragu pa ćemo videti.

Te optužbe su štetne, jer mogu da vode ka tome da će oni građani, koji nas kontaktiraju da preuzmemo njihove pse kada više oni nisu u mogućnosti da brinu o njima, umesto da se obrate nama, koji životinje vakcinišemo, čipujemo i brinemo o njima, pse ostavljati na ulicama pa će i lutalica biti više – kaže Miroslav Ilić, direktor JKP „Zelenilo i groblja“.

„Šape Smedereva“ su mlado udruženje, osnovano prošle godine, ali su na žalost, imajući u vidu da su ovakvi slučajevi ipak relativno česti, njihovi članovi već imali prilike da se susretnu sa sličnim situacijama.

Naši članovi su ljudi koji pamte zastrašujuće događaje – trovanja pasa u svojim krajevima, ispred svojih kuća, u komšiluku. Mnogi među njima su doživeli da im budu otrovani psi koje su voleli kao članove porodice, bilo da su to bili njihovi ili psi najbližih komšija.

Trovanja pasa u Smederevskoj opštini, nažalost, nisu retkost – dešavaju se kako u gradskim, tako i u seoskim sredinama. Truju se psi koji imaju vlasnike, često iz razloga što ih komšije ne vole ili zbog sukoba među ljudima, gde životinje postaju kolateralna šteta.

A šta reći o psima lutalicama, o napuštenim, izbačenim bićima? O njima gotovo niko ne brine, niko za njih ne odgovara. U takvom vakuumu odgovornosti, mnogi sebi daju za pravo da ih „očiste“ sa ulica, kao da ne govorimo o živim bićima, već o stvarima koje su višak – kaže, za SDCafe.rs Maja Feser iz ovog udruženja.

Kako dodaje, psi najčešće budu otrovani kreozanom. To je supstanca koja se stavlja u hranu i izaziva užasne posledice. Iako je upotreba istog zabranjena više od jedne decenije, on se i dalje prodaje – bez ikakvog skrivanja, sasvim otvoreno, na tezgama buvljih pijaca. Spakovan u bele plastične balončiće, prodaje se kao bilo koja druga roba, napominje Maja.

Volonteri ”Šape Smedereva” su više puta bili svedoci trovanja pasa. Te scene ostavljaju duboke traume – psi umiru u strašnim mukama. Nažalost, u našem gradu se tako „rešava problem“ pasa lutalica, a ne kažnjavanjem neodgovornih vlasnika koji izbacuju štence na ulicu, već trovanjem tih neželjenih života. Psi koji su nekada bili nečiji ljubimci, završavaju kao neželjeni „višak“. Jer je, nažalost, lakše i jeftinije izbaciti štence nego platiti sterilizaciju od 6.000 dinara.

Jedan od naših kolega, koji dolazi iz seoskog područja, podelio je sa nama iskustvo koje dodatno potvrđuje ozbiljnost situacije. Prema njegovim rečima, trovanja pasa i mačaka najčešće se dešavaju u proleće i jesen – upravo tada zabeleženo je najviše slučajeva.

Prošlog proleća, najviše su stradali vlasnički psi, i to u više sela: Lugavčina, Kolari, Binovac… Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da je otrov postavljan u blizini škola, u okruženju gde svakodnevno borave i deca. Meta su bili svi – psi, mačke, lutalice, ali i kućni ljubimci. Nije bilo selekcije.

Njihov kolega smatra da iza ovih trovanja stoje lokalne mesne zajednice, u dogovoru sa nadležnima, mada to ostaje pretpostavka bez zvanične potvrde. Ali sumnje rastu jer se isti obrazac ponavlja iz godine u godinu, a odgovorni nikada nisu snosili posledice.

Naravno, lokalne institucije se i dalje prikazuju nevinima, i nismo ni očekivali da će iko rado priznati odgovornost za ovako masovno i sistematsko trovanje. Ali to nas neće obeshrabriti – poručuje Maja Feser inače jedna od osnivača ”Šapa Smedereva”.

Za sada, osim činjenice da su životinje i prošle nedelje ubijene, drugih nema. „Šape Smedereva“ se uzdaju u to da će policija kada bude u prilici (jer je potrebno prijaviti ovakve slučajeve) savesno obaviti svoj posao i da će zakoni konačno biti primenjeni kako nijedno živo biće neće umirati u mukama, a da pri tom niko za to ne odgovara.