Partnerstvo na 16 godina za radove na ulicama i putevima: Prosperitet, ukopavanje ili izdaja građana?

Namera da se kroz javno – privatno partnerstvo obnove neke od saobraćajnica u Smederevu nije nova, ali je prošlog puta zbog promena na tržištu nakon korone i troškova većih od planiranih ta ideja obustavljena. Pred sam kraj ove godine sklopljen je novi ugovor koji će biti finansiran sredstvima građana i to narednih 16 godina. Konkretno, javno – privatno partnerstvo predviđa popravku ili sanaciju oko 150 kilometara puta u prve dve godine trajanja ugovora, u naredne dve je garantni period, a ostalih 14 godina izvođači će naplaćivati održavanje onoga što su uradili – ukupno skoro 5 milijardi dinara, tačnije 4.899.713.750. Na nedavno održanoj sednici Skupštine Grada usvojen je i konačan tekst ugovora o ovom partnerstvu s obzirom na to da je nakon javne nabavke, postalo poznato i kome će ovi poslovi biti povereni. Na taj javni poziv pristigla je jedna zajednička ponuda firmi PZP Požarevac, Sremput, Baumeister i Apian.

Odbornik Nebojša Jovanović je ponovio da je grupacija “Smederevo kojem se nadamo” protiv same ideje javno – privatnih partnerstava u društvu koje nema odgovarajuće mehanizme kontrole trošenja sredstava.

Ugovor se sklapa na 14 plus dve godine, znači 16 ukupno. Za dve godine izvođači će izvršiti predviđene radove, a 14 godina posle će ubirati plodove svoga rada. Ukupna cifra je 41 milion evra sa PDV-om. Na godišnjem nivou, to je oko 358 miliona dinara, mesečno 29 – 30 miliona. Dnevno će milion dinara investitor da stavlja u svoj džep narednih 14 godina. Po meni to je previse dugačak period. Nije sporna potreba da se putevi rade, mada se i ranije izdvajalo za održavanje puteva ali izgleda da nije bilo neke velike koristi od toga. Putevi su zaista u lošem stanju, kako magistralni, tako i ulice prvog i drugog reda. Iziskuju radove svakako, ali da li je ovo pravi način, ja nisam siguran. Bojim se da ćemo da se ukopamo. Vidim da ove četiri firme po Vojvodini naročito rade, negde konkurišu jedna drugoj, kod nas su se sklopile u taj konzorcijum. Jedna od njih je osnovana 2023, druga je imala početni kapital od 10.000. Jedina koja ima neki kredibilitet je firma iz Požarevca. Govori se o rekonstrukciji, rehabilitaciji, zašto mi ne govorimo o izgradnji puteva? Zato što je to skuplje. Ovde postoje i karakteristične situacije koje nastaju kada se pojavljuju dodatni radovi. Tada se menja specifikacija postojećih radova i odstupa od pojedinih usvojenih pozicija. U tim situacijama ugovor predviđa da reaguje Nadzorni odbor, ali on ima tri člana od čega dva daje konzorcijum, a jednog grad. Da li je tako po zakonu? Onda će oni u svakoj ovoj karakterističnoj situaciji da nadglasaju našeg predstavnika. Ja se bojim da će 152 kilometra puta, 619 370 kvadrata, da će to da se svede na to da se negde malo skloni asfaltni sloj, da se krpači, kao što ovde stoji zaptivanje i slično. Mi nemamo kontrolu koja će efikasno da se sprovodi. Ima niz problematičnih mesta ovde. Uz to, ovo je ogroman novac, skoro ceo godišnji budžet koji ćemo mi da isplatimo. Ne znam da li imamo pravo da na ovakav način zadužimo naš budžet. Sumnjičav sam – kazao je Jovanović.

Nikola Beronja iz Stranke slobode i pravde izjavio je za skupštinskom govornicom da je ovo jedna mučna tema preko koje se olako prelazi.

Na ranijim sednicama sam govorio da javno – privatno partnerstvo ne mora a priori da znači nešto pogrešno. Međutim, često nam inputirate da nemamo rešenja već samo kritikujemo. Evo, ja ću reći: Ugovor koji potpisujete sa ovim konzorcijumom u vrednosti od 41,5 miliona evra potpisujete sa četiri preduzeća, nijedno nije iz Smedereva. Prošli put sam dao predlog. Imamo  Parking servis koji već godinama održava i radi određene popravke. Zašto niste to preduzeće podigli, kupili dodatnu mehanizaciju, zaposlili inženjere koji bi mogli da rade taj posao i da sredstva građana ostanu u kompaniji koja je u našem gradu i javnom vlasništvu. Ovo ukazuje na jednu stvar. Zašto preduzeće Apian? Zato što je vlasnik Ivan Tejić – bivši direktor JKP Beogradput i najbliži Vesićev saradnik. Građani Smedereva 41,5 miliona evra našeg grada opet odlazi u ruke stranačkih SNS aktivista – poručio je Beronja.

Odluku je kritikovala i Dragana Cvetković iz Demokratske stranke iznoseći stav da su javno – privatna partnerstva razlog zašto se budžeti gradova prazne i predstavljaju veliko opterećenje za sredine u kojima se primenjuju.

Dve godine radova, 14 godina plaćanja naknade za dostupnost, u okviru kojih ima garantni period od svega dve godine. Ako lepo pročitate dužine predviđenih radova videćete da to nije ništa veliko. Većinom su uske ulice, širine tri metra u selima ili 4 – 4,5 u gradu. To su male površine i njihova rehablitacija ne treba da bude ovoliko skupa. To je 273 700 evra po kilometru, ako uzmete u obzir podatke navedene u ugovoru. Kao ilustraciju navešću primer Nemačke koja prema javno dostupnim informacijama, za lokalnu infrastrukturu ekivalentnu našoj, plaća oko 1000 evra mesečno po jednom kilometru održavanje. Kada se ovo preračuna, mi plaćamo šest puta više, 6000 po kilometru. Ovo je izdaja građana Smedereva. Preplaćen posao i nije fer prema Smederevcima. Posebno je sumnjiv zatvoren krug izvođača koje, ako proguglate, doći ćete do podataka su oni glavni akteri istraživačkih novinskih tekstova tesno povezani sa SNS mafijaškom hobotnicom koja profite svojih firmi godinama gradi preko grbače našeg naroda. Ako su to partneri koje želimo za Smederevo i na koje želimo da računamo, da li možemo da računamo da oni neće pokušati da nas prevare? Da li ćemo mi dobiti sve ono što plaćamo? Doći će dan kada će ovi ugovori biti analiziarni, ovo neće da izađe na dobro. Vodite računa o ovome i kontrolišite kako se troši novac građana Smedereva – kazala je Cvetković.

Andreja Pavlović iz grupe “Mislimo drugačije” odluku je nazvao vrlo kontroverznom, zbog svih cifara i godina na koje grad obavezuje. Kako je dodao, u okruženju u kome mi živimo i zemlji sa ovim političkim vođenjem, neverovatno bi bilo da odbornici nemaju neku zadršku.

Kada pominjete privatno – javno partnerstvo u razvijenim zemljama sa izraženom demokratijom to uglavnom nije negativno, jer se takvim modelima rešavaju veliki problem. Dogovorite sa ozbiljnim firmama velike radove i to se vremenom rešava. Ali, da biste bili spokojni kada to radite, morate da imate poverenja u ljude koji vode i dogovaraju taj posao. Problem ove zemlje je što poverenja nema. Ja sam malopre čuo da je bila jedna ponuda. I čim to čujete, to je upozorenje. Ovde je PZP Požarevac koje smo koristili i voleo bih da dobijem odgovor šta je problem što se tiče grada u sadašnjem rešavanju problema asfaltiranja ulica? Mi imamo sredstva, raspišemo konkurs, javi se neko, uglavnom PZP, dođu, završe posao idemo dalje. Zašto imamo potrebu da se obavežemo na 14 plus dve godine na pet milijardi dinara? Dajemo nekom konzorcijumu za koji nam i mala pretraga kaže da su to neke uvezane firme, jedna drugu osnivaju. Znači, firma koja potpisuje Sremput Ruma njen osnivač je ova druga firma, 80% vlasništva je Baumeister. Ja neću previse da zalazim u detalje, ali ću jedno pitanje da postavim. Osoba koja je ovlašćeni predstavnik Sremputa, koja će potpisati ugovor za pet milijardi dinara, da li je to osoba iz ovog teksta “Biznismen ojadio Srbiju – Miliojici i Zvezdi država oprostila milione”? Pa kaže: “Vlasnik firme Europark uzeo od Nove Agrobanke kredit, a kao garanciju dao prostor FK Crvena zvezda. Kredit nikada nije vraćen, a država nije naplatila svoja potraživanja” – citirao je Pavlović deo objavljenog teksta kao i dalje detalje o tome da je Milojica Marković, prema pisanju lista Kurir, “godinama uživao zaštitu države, o čemu svedoči i izveštaj nezavisnog revizora, iz kojeg se jasno vidi da je država sprečila da njegova firma Europark ode u stečaj. Istom odlukom je i fudbalskom klubu Crvena zvezda sačuvana imovina, koja je data kao garancija za Markovićev kredit uzet od Nove Agrobanke”.

Postoji i drugi tekst gde se pominje, verovali ili ne, 40 milijardi dinara nameštenih posle sastanka sa Vučićem Milojici Markoviću. Ja sam pročitao tekst iz Kurira kome ne verujem ništa. Ali, taj tekst postoji. I da li je to ta ista osoba? Ja sad upozoravam načelnika GU Gorana Milentijevića koji će u ime grada da potpiše ovaj ugovor sa Milojicom Markovićem – doći će vreme kada će neko to da gleda. Dajte se malo upamet, nećete se pitati ništa, ali ćete svu odgovornost morati da preuzmete na sebe u ime nekih Milojica i bratskih dogovora, dodao je Pavlović.

Nakon diskusije, obratila se gradonačelnica Jasmina Vojinović kako bi odrazložila zbog čega grad pristupa javno – privatnom partnerstvu. Prema njenim rečima, to je jedini način da se reši veliki problem koji imamo po pitanju stanja ulica za relativno kratko vreme, a nedostake u toj ideji vide oni koji “kreću od sebe” pa sumnjaju u sve.

Ovo nije prvo javno – privatno partnerstvo koje se radi u našem gradu. Čitala sam vamm prošle godine izveštaj što se tiče javne rasvete i videlo se koji su efekti uštede te odluke. Što se tiče puteva, ne mogu da prihvatim da se kaže da ovo radi neka SNS hobotnica jer je poziv bio javni i mogao je da se prijavi ko god želi. To što grad nema nijedno privatno niti državno preduzeće koje bi se time bavilo, pa ne može grad to da osnuje niti da se bavi time. Reč je o 155 kilometara puta, pa računajte. Stalno pričamo ovde o tome da je malo urađeno, a mnogo puteva smo uradili prethodnih godina, plus ono što smo dobili iz države. Odgovorna vlast vodi ovu državu i grad. I te kako su sigurni u odluke koje donose. To što stalno pričamo da će doći vreme kontrola, i treba. Ja najviše volim kada me kontrolišu. Svako ko ima saznanja o kriminalnim radnjama, evo, pozivam odbornike vladajuće koalicije i opozicije, svako ko smatra da neko radi protiv zakona, počev od mene pa bilo kog drugog, neka preko puta ode u policiju. Prijaviš i oni rade svoj posao. A ne da mi ovde budemo istražitelji. Zašto mi ne možemo da sprovedemo odluku da 155 kilometra puta dobiju ljudi koji nikada možda pre toga nisu imali asfalt? Ili tamo gde je on ispošćen i ostalo je samo kamenje, šta je problem? Najbolje da preoremo sve puteve i nemamo ništa. Ovo je pravi način da što brže dođemo do asfalta za svakog čoveka.

Ranije je u diskusijama bilo reči i o tome da onog trenutka, kada se obavežemo da godišnje plaćamo te velike iznose po ovom ugovoru, ujedno nećemo imati sredstva ni za kakve druge radove tog tipa. Dakle, ovim partnerstvom će za dve godine biti urađeno sve sa spiska, ali šta sa svim ostalim ulicama u narednih 16 godina? O pomenutom spisku smo ranije već izveštavali, napravljen je na osnovu iskazanih potreba mesnih zajednica, ali ponovićemo kompletnu listu ulica i deonica planiranih za radove koji su ušli i u tekst ugovora. Proverite šta je u planu za vašu mesnu zajednicu, prigradsko naselje ili selo.  Spisak svih ulica možete pogledati OVDE.

Za dve godine 150 kilometara ulica i puteva na teritoriji Smedereva!?