Home InfoHronika Otac ga zlostavljao ceo život, on ga danas neguje!

Otac ga zlostavljao ceo život, on ga danas neguje!

redakcija

Jovicu Stefanovića Ramba (37) znaju mnogi Požarevljani, jer ga svakodnevno sreću u centru grada. Međutim, malo ko od njih zna s kakvim se sve problemima ovaj njihov sugrađanin suočavao za vreme svog odrastanja, a koji ga ni danas ne mimoilaze.

– Majka me napustila kao malog i preudala se u Smederevu. Ostao sam sam s ocem alkoholičarem, koji mi je uskraćivao hranu i tukao me čime stigne − lopatom, žaračem, gajtanom, pesnicama… Od osme godine živeo sam u hraniteljskim porodicama, a kasnije po domovima širom Srbije – priča Jovica.

Kada je napunio 18 godina i postao punoletan, morao je da se iseli iz Doma. Pošto nije imao kuda, vratio se kod oca.

– Zaposlio sam se u Centru za živinarstvo, gde sam pet godina radio, a onda je ta firma propala. Otac mi je uzimao platu da bi kupovao alkohol i tada me je pijan tukao kao nekad kad sam bio dete lopatom i gajtanom. Jednom me je pretukao vrelim žaračem, tako da sam svuda po telu imao opekotine. Nekoliko puta udarao me je čekićem po telu i glavi, da bi me na kraju izbacio iz kuće – kaže Jovica.

Zbog trauma i stresova, bez posla i krova nad glavom, Jovica je jedno vreme proveo na Odeljenju psihijatrije požarevačke bolnice.

– Sad primam socijalnu pomoć od 6.500 dinara i hranim se u Crvenom krstu, a uspevam da zaradim i neki dinar, čuvajući dečji parkić u centru grada – nastavlja on. Najgore mu je što nema ni nužni smeštaj, iako ga je tražio od grada, pa leti spava u parku, a zimi po podrumima i napuštenim zgradama.

Pomoćnik gradonačelnika Dragan Ćurčija kaže da će učiniti sve da pomogne Jovici.

– Jovicu znam od ranije, dobar je čovek i napaćena duša. Lično, nisam nadležan za pitanje nužnog smeštaja, ali ću njegov zahtev proslediti gradonačelniku i Gradskom veću, jer njemu po zakonu sleduje nužni smeštaj, pošto prima socijalnu pomoć – kaže Ćurčija.

Dok mu se ne obezbedi bilo kakav krov nad glavom, Jovica će i dalje spavati na klupi u parku, pokrivajući se novinama. Iako je mnogo propatio, kaže da ne mrzi ni majku koja ga je napustila, ni oca koji ga je brutalno tukao.

– Otac mi je postao težak invalid, jer su mu amputirali obe noge i kreće se u invalidskim kolicima. Majka, takođe, živi u bednim uslovima kod svoje majke u Smederevu i izdržava se od socijalne pomoći. I pored svega što su mi u životu loše učinili, ne mrzim ih i ne osuđujem. Čim se skućim, nameravam da im bar malo pomognem, jer mi je žao da se i pod stare dane zlopate – kaže na kraju ovaj plemeniti čovek.

Foto: Telegraf.rs
(D. K.)

Izvor: Telegraf

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!