Jezavska jama nadomak Tvrđave u Smederevu grobnica je neznanog broja ljudi streljanih na ovom mestu u jesen 1944 godine.
Odmah po oslobođenju, oktobra 1944. godine, počela su hapšenja i likvidacije civila za koje su partizanske vlasti našle da su saradnici Nemaca ili nacionalnih formacija. Masovna odvođenja počela su u noći između 16. i 17 oktobra. Ljudi su vođeni kroz grad u donjem vešu sa tablama na grudima na kojima je pisalo „ja sam narodni neprijatelj“ i „ja sam ratni bogataš“. Zatvarani su u dva podruma u Ulici despota Stevana i Knez Mihailovoj, i odatle odvođeni na stratište kraj Jezave. Spiskovi sa streljanima objavljivani su na tablama u Ulici 16. oktobra.
Bilo je dvadesetak „krvavih noći“. Tokom svake likvidirano je po nekoliko desetina ljudi.
Masovna streljanja trajala su do polovine novembra. Pojedinačna ubistva nastavljena su do 17. marta 1945.
Nekima je i suđeno. U arhivi suda u Smederevu čuvaju se presude koje uglavnom datiraju posle oslobođenja. Među njima je i predmet baštovana Đorđa Kuzmanovića koji je osuđen na smrt streljanjem jer „nije postavio pritke za paradajz, pa je povrće propalo a narod nije imao šta da jede“. Visoki Prezidijum Skupštine FNRJ 1945. godine preinačio je Kuzmanoviću smrtnu kaznu u novčanu.
Tačan broj streljanih na Jezavi nikad nije utvrđen. Savremenici kažu da je bez suđenja pogubljeno oko 300 ljudi. Grobova niti zajedničke grobnice nema, kao ni spomen-obeležja. Prvi put pomen žrtvama na Jezavi služen je 1995. godine. Osnovana je i gradska komisija za utvrđivanje istine o streljanjima, ali je rasformirana pre nego što je završila istraživanje.
U organizaciji udruženja građana „ Jezava“ u subotu 15. novembra u 13,00 časova na stratištu biće održano opelo stradalima.
Izvor: SDCafe