Od tog, 1. novembra 2024. „okrenuo“ je kalendar 52 petka – prođe kalendarska godina koja broji isto toliko nedelja. U Smederevu i danas muk, bar na tih 16 minuta od trenutka kada je u 11 i 52 padom betonske nadstrešnice okončano 16 života. Iako smo svi svesni toga da je život u stotinki može da nestane, zastrašujuća je i sama pomisao na to da on, uz sve moguće razloge, može da bude prekinut „tek tako“ jer se neko našao „u pogrešno vreme na pogrešnom mestu“ šta god to uopšte zapravo značilo, dok šetate, žurite ili odmarate tu negde, u svom gradu, baš kao što se dogodilo na novosadskoj železničkoj stanici osam minuta pre podneva prvog novembarskog dana prošle godine. Sebično zahvalni na tome što je nas i naše najdraže zaobišla takva sudbina, što se to dogodilo tamo negde drugde, daleko od naših ulica, ne smemo da zaboravimo da pre svega treba da budemo i ostanemo ljudi. Jer, ispod te ili bilo koje druge „nadstrešnice“, mogao je biti bilo ko, bilo gde. I zato bi sutra, svako od nas, kako god da doživljava sve što se prethodnih godinu dana dešavalo u ovoj zemlji, bilo da protestuje ili ne, podržava aktuelni režim ili mu se protivi, izlazi na blokade ili blokade protiv blokada ili ne izlazi nigde i ni zbog čega, ipak trebalo da, ako ništa drugo, nađe neki svoj način da zastane i u tišini oda poštu izginulima na pravdi Boga. Jer čovečnost nema veze sa političkim opredeljenjem i ne treba dozvoliti da nas ono udaljava od elementarnih načela ljudskosti. Učinite to sami, u društvu, gde god i kako želite, ali učinite. Smederevci već mesecima stoje u isto vreme na ovom mestu, tu će biti i sutra od 11 i 52 i ama baš svako ko želi može da im se priključi.
