Za Smederevca, dizajnera Milana Rankovića, ova godina protiče veoma uspešno. U kratkom razmaku, stigle su mu dve dobre vesti o osvojenim nagradama, a nije isključeno i da će ih biti još.
Najpre, nagrađen je na konkursu FEEL DESIGN WORLD PRIZE u Torontu. U pitanju je oblast idejnih rešenja za izradu spoljnog nameštaja. Iako je javni poziv raspisan prošlog septembra, rezultati su, i to delimično, objavljeni skoro, a Milan ima razloga da se nada da na tome neće ostati:
Malo kasne u procedurama, ja sam konkurisao u decembru. U maju sam saznao da sam prošao dva kruga žiriranja, i dalje se čeka konačna odluka pa postoji mogućnost da dobijem još neku od tih nagrada koju daje žiri, a ono što je izvesno jeste da mi je pripala nagrada publike.
Naime, iz svake kategorije, a ja sam učestvovao u onoj za bašte i parkove, biraju se najbolji po stručnom mišljenju, ali i po glasovima javnosti.
Glasalo se preko društvenih mreža, ja sam zahvaljujući velikoj podršci prijatelja, poznanika i naših sugrađana uopšte, dobio nagradu publike. To je moj stari rad, napravio sam ga pre šest ili sedam godina. Dakle, još uvek čekam rezultate njihovog žirija. Videćemo šta će biti – kaže Milan Ranković za SDCafe.rs.
U pitanju je moderno dizajnirana stolica/klupa sa rotirajućim delovima koji se mogu uklapati u skladu sa potrebama jer na njoj mogu da sede čak tri osobe.
Sklopljena, ona ujedno može da bude i skulptura, a zbog toga što nema oštrih ivica, bezbedna je za svaki parkovski prostor.
Drugi nagrađeni rad je nešto sasvim drugačije – „power pack“ odnosno er bank je zaliha električne energije u formi kofera. Tim dizajnom, Milan se prijavio na konkurs C – IDEA INTERNACIONAL DESIGN AWARD.
U pitanju je organizacija iz Australije, tačnije, njihovo udruženje primenjenih i likovnih umetnika. Dobre vesti su stigle pre par dana – devetočlani žiri je Milanu dodelio specijalnu nagradu:
Tu sam konkurisao najnovijim radom, za koncept dizajna za budućnost. To je robot kofer, klasičan kofer uobičajenih dimenzija koji se može nositi svuda, uključujući i avione. Ima litijumsku bateriju i prateću elektroniku.
Može da posluži kada idemo na put električnim automobilom, a daleko smo od mesta gde možemo da napunimo vozilo. Time možemo da dopunimo automobil.
Ima još jednu funkciju. Pošto je robot, može do 150 km, uz pomoć mobilne aplikacije, da vas pronađe. Pošaljete koordinate i on dođe do vas i dopunite auto. Bilo je šest nagrada na tom konkursu, ja sam dobio specijalnu.
Svečanost je održana 3. septembra u Nemačkoj, ali ja tada nisam mogao da odem, završavala se Likovna kolonija grafika kod nas u ateljeu. Sad čekam i pehare i diplome iz Toronta i Australije.
Sve u svemu, ovo je dobra godina. To je šesta ili sedma inostrana nagrada zamene. Videćemo za dalje, slao sam nešto i u Japan, imam predosećaj, ali da za sada ne govorimo više o tome dok se ne ostvari – dodaje Milan.
Kako kaže, za njega su ovi konkursi pre svega važni zbog toga što ga vraćaju izvornim interesovanjima i onome što najviše voli, a čime, trenutno, nema prilike da se profesionalno bavi.
Ja radim pri Centru za kulturu kao urednik likovnog programa. Ali ja sam po obrazovanju i interesovanju industrijski dizajner. To mi je u krvi. To je prilika da se vratim onome što mene najviše zanima. Tek kada kao država budemo imali jaku industriju, onda će i industrijski dizajneri, moje kolege imati posao.
Konkursi su naš vapaj za onim što nam daje smisao života i školovanja. To je šansa da moj rad, iako nije realizovan fizički, (što će se možda nekad i promeniti) možda neko vidi i poželi da ga preuzme. Eto, tome se nadam.
Kad dobiješ nagradu onda si vidljiviji, a i tvoj rad dobija na težini. Ti si negde učestvovao, neko je to procenjivao, to govori da si ti ozbiljan, ako te izaberu. Meni to veoma znači, to me održava.
Moja životna želja je da imam neku svoju mini, porodičnu firmu. Moj brat je završio za CNC operatera, to je slično, možda pokrenemo zajedno nešto i da tu radimo od ideje, preko skice do realizacije. Da to bude proizvod Smedereva jer ovde sam rođen, ovde želim da živim, radim i zaradim.
Lepo je kada shvatiš da to što radiš ima smisla i van granica ove zemlje i da si dobar u tome. Iako smo mala zemlja, mislim da pored sporta, zaista i u umetnosti imamo mnogo toga važnog i u oblasti umetnosti i u dizajnu.
Uz veću podršku države, bismo bili vidljiviji u svetu i Evropi. Sada se individualno borimo, svako za sebe, ali apelujem na to da država i gradovi stanu iza tih ljudi da mogu razvijaju svoje ideje.
Decenijama unazad, umetnost je poslednja stavka na lestvici, a to mora da se promeni. Svi smo mi prolazni, umetnička dela i naučna dostignuća ostaju zauvek – poručuje Milan Ranković.
foto: privatna arhiva